Ko su zapravo evropski desni populisti?

Prema navodima islednika Kima Hegera, masovni ubica Andres Brejvik pomenuo je dve terorističke ćelije koje su aktivne u Norveškoj. Osumnjičeni je nagovestio i da je imao saučesnike - koji su još na slobodi. Da li su to samo fantazije poremećenog pojedinca ili je Brejvik zaista održavao veze sa desnoekstremnim miljeom u Norveškoj i severnoj Evropi? U svom manifestu objavljenom na internetu, Brejvik piše o 80-orici „mučenika“ koji bi mogli da se aktiviraju u inostranstvu, kao i o „borcima pokreta otpora“, a pominje i švajcarske nuklearne elektrane kao moguće ciljeve napada. Nije jasno koliko u svemu tome ima istine; istražni timovi u Velikoj Britaniji i Nemačkoj proveravaju odgovarajuće indicije.

Član Stranke napretka

Zna se da je Brejvik do 2006. godine bio član norveške desnopopulističke Stranke napretka – bio je jedan od rukovodilaca njenog podmlatka. Predsednica stranke, Siv Jensen, distancirala se od atentatora. „Naprednjaci“, koje karakterišu netrpeljivost prema strancima i nacionalizam, od 2005. čine drugi po veličini poslanički klub u norveškom parlamentu, ali nisu u vladi. Bore se protiv doseljavanja stranaca u Norvešku, ali nisu neonacistička stranka. U tvrdo jezgro norveških neonacista se ubraja samo oko 150 osoba. Proučavalac desnog ektremizma sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, Hajo Funke, zbog toga je izrazio iznenađenje činjenicom da su dva desnoekstremna napada izvedena baš u Norveškoj. On prenosi da je, na primer, desnoektremna scena u Švedskoj mnogo veća i da je tamo veća i spremnost njenih pripadnika na nasilje. Prema njegovim rečima, uspeh desnih populista ne može se smatrati neposrednim podsticajem zlodela pojedinaca, ali ipak pruža potencijalnim zločincima plodno tlo, odnosno uslove u kojima njihova samokontrola lakše popušta.

Desni populisti u Evropi

U Švedskoj, desnopopulistička Stranka Šveđana ima 20 mandata u parlamentu. Ona je prošle godine dobila 5,7 glasova birača. Ta partija se zalaže za drastično ograničavanje imigracije kao i za ponovno uvođenje kontrola na granicama. Predsednik te stranke, Džimi Akeson, oštro je osudio napade u Oslu.

U Finskoj je partija Pravih Finaca na izborima održanim u proleće dobila 19 odsto glasova i tako učetvorostručila broj svojih mandata u parlamentu. To je treća po snazi politička grupacija u Finskoj, ali nije zastupljena u vladi zbog toga što evroskeptični i ksenofobični Pravi Finci odbijaju da podrže finansijski štit zemalja evro-zone. Pravi Finci imaju i dva poslanika u Evropskom parlamentu u Strazburu.

U Danskoj, desnopopulistička Narodna stranka čini deo vladajuće koalicije, i nedavno je uspela da se izbori za svoj stari zahtev za uvođenje carinskih kontrola na graničnim prelazima, iako se Danska potpisivanjem Šengenskog sporazuma obavezala na ukidanje takvih kontrola. „Narodnjaci“ su protivnici doseljavanja stranaca i uspeli su da proguraju najoštrije zakonske odredbe o imigraciji i azilu koje trenutno postoje u Evropi. I oni imaju dva poslanika u Evropskom parlamentu.

u nastavku: "Bolesni psihopata“

Ideje slične onima koje gaje desni populisti sa severa Evrope mogu se naći i u programu holandske Partije za slobodu. Njen lider, neprijatelj islama Gert Vilders (Geert Wilders), 2010. je postao veoma popularan, uspevši da uvede ovu stranku u parlament kao treću po brojnosti poslaničku grupu. Ta stranka je pristala da u parlamentu toleriše koaliciju demohrišćana i desnih konzervativaca koji čine manjinsku vladu. Vilders je norveškog atentatora nazvao nasilnikom i bolesnim psihopatom čije zlodelo najoštrije osuđuje. Anders Brejvik je, inače, Vildersovu stranku u jednom tekstu objavljenom na internetu pohvalio kao „istinski konzervativnu“.

Francuski Pokret protiv rasizma i za prijateljstvo među narodima smatra da desnopopulističke stranke snose deo odgovornosti za napade u Oslu. Te navode je najoštrije odbacio desnoekstremni Nacionalni front, koji je pod vođstvom Marin Lepen (Marine Le Pen) ove godine ostvario veliki uspeh na lokalnim izborima – samo poen razlike je deli od pobedničke stranke predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy). Marin Lepen će sledeće godine da se kandiduje za predsednicu Francuske. Neka ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi na predsedničkim izborima mogla da pobedi sadašnjeg šefa države. Nacionalni front je stranka velikih protivnika islama, imigracije i Evropske unije, a Marin Lepen je kćerka osnivača stranke Žan-Marija Lepena (Jean-Marie) koji je bio njen predsednik punih 30 godina.

Na talasu antiislamizma

U Belgiji, Švajcarskoj, Austriji i Italiji takođe su aktivne desnopopulističke stranke, koje su delom zastupljene i u vladama nekih zemalja. U Nemačkoj, takve stranke na nacionalnom nivou nemaju mnogo uspeha. Ovde desnica pliva pre svega na antiislamskom talasu: kao i u čitavoj severnoj Evropi, desni populisti su i u Nemačkoj muslimane proglasili za glavne neprijatelje društva. Na lokalnom nivou, desni ektremisti delaju uglavnom u okviru stranaka koje imaju prefiks „pro“ („za“), na primer, Pro-Keln, ili Pro-SRV (Severna Rajna-Vestfalija), a koje sarađuju sa desničarskim strankama u Belgiji i Austriji.

Mađarska je jedina zemlja EU u kojoj je jedna nacionalistička i desnopopulistička stranka – na vlasti. Stranka Fides premijera Viktora Orbana ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, u kome desnoekstremna partija Jobik čini treću po snazi političku grupaciju. Mnogi politolozi smatraju da je Jobik neonacistička stranka.

U Evropskom parlamentu, desnoekstremne stranke su na izborima održanim 2009. zabeležile porast broja glasova: dobile su ukupno 39 mandata, ali nisu uspele da se slože oko formiranja zajedničkog poslaničkog kluba.

Autor: Bernd Riegert (dpa, dapd, afp) / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon