Ko vodi ekonomsku politiku?

Većina stručnjaka se pita ko vodi ekonomsku politiku zemlje, predsednik ili premijer, i dodaju da je posao vlade a ne predsednika da se bavi strateškim ekonomskim pitanjima. Zbunjuje i deo Tadićeve izjave u kojoj kaže da još nije doneta odluka o privatizaciji velikih javnih preduzeća, ali da je on protiv prodaje EPS-a i Telekoma.

Odlaganje moguće samo na kraći rok

Pojedini ekonomski stručnjaci primećuju da postoji razlog da država u ovom trenutku razmisli o prodaji ova dva preduzeća. Svetska ekonomska kriza snizila je vrednost takvih kompanija, kaže za Dojče vele Milan Ćulibrk, glavni urednik magazina Ekonomist, ali to ne sme biti trajna i dugoročna odluka:

„Međutim, to bi zaista moralo da bude samo odlaganje na jedan kraći rok, dok se stanje na tržištu ne normalizuje, a onda bi država trebalo da se oslobodi tog većinskog paketa“

.

Zašto je privatizovan NIS?

Argumentacija da je reč o kompanijama važnim za vođenje ekonomske i regionalne politike Srbije takođe je naišla na kritike. Postavlja se pitanje zašto je privatizovan NIS, koji će praktično imati monopol na tržištu, i gde će prihod ubirati ruska kompanija, primećuje Ćulibrk:

"Meni tu nešto koncepcijski nije jasno. Ukoliko je odluka države bila da ne prodaje velike državne kompanije, koje mogu na dugi rok da budu značajne za državu kao vlasnika,

da mogu da donose dividendu i na taj način pune budžet, ne vidim zašto se u jednom slučaju postupa na jedan način, a kod drugih kompanija na potpuno suprotan način, uz potpuno različito objašnjenje takvih poteza“.

Građani su žrtve monopola

Prva asocijacija kod građana Srbije na pomen ove dve kompanije jeste monopol. Ukoliko izostane privatizacija EPS-a i Telekoma, to bi značilo da će građani i narednih godina biti žrtve monopolskog ponašanja, ističe glavni urednik Ekonomist magazina:

"Država bi u nastojanju da se jednog dana priključi Evropskoj uniji trebala da dereguliše tržište i omogući slobodnu konkurenciju, ne samo u ovim oblastima nego praktično i u svim drugim oblastima".

Problem na koji se dodatno ukazuje su monopoli i u drugim oblastima. Osim struje, nafte i telefoniranja, građani su tako izloženi i monopolima u oblastima gde su oni daleko teže ostvarljivi, poput trgovine i mlečne industrije.