Ko zavrće i odvrće ventile?

Ako Nemačka u budućnosti zaista želi da ne bude pogođena sporovima između Rusije i Ukrajine, jedina mogućnost je, kako se čini, izgradnja gasovoda ispod Baltičkog mora. Ovo je mišljenje vrlo rasprostranjeno u Nemačkoj a deli ga i bivši kancelar Gerhard Šreder. Bivši nemački kancelar Šreder danas predsedava Nadzornim odborom kompanije Nord Strim, što je izazivalo velike kritike u Nemačkoj. Prebacuje mu se da koristi političke kontakte, kako bi zastupao interese ruskog koncerna Gasproma. Naime u konzorcijumu Nord Strima su predstavnici Gasproma, potom BASF-ove firme-ćerkeVinteršal, kompanije EON-Ruhrgas i holandske firme Gasunie.

"Rusija je bila isporučilac gasa i u vremenima hladnog rata. Nikada nismo imali problema sa isporukama i mislim da će to tako biti i u budućnosti," kaže Gerhard Šreder.

Izgradnja gasovoda je veoma važna

To će se dogoditi ako se mimoiđu stalno prisutni sporovi između Rusije i Ukrajine. Ovakva situacija čini izgradnju gasovoda ispod Baltičkog mora još važnijom. Šef firme Winteršal, Rajner Zvitserlot kaže:

"Gasovod nam treba jer ćemo u narednih deset godina imati sve manje gasa. U Evropi će ga biti manje a potrebe za njim će porasti. Jedna od najvažnijih zemalja isporučilaca gasa je Rusija. Nastavićemo da koristimo današnju infrastrukturu u zemljama poput Poljske i Ukrajine, kroz koje prolazi gasovod. Ali, potrebna nam je i nova struktura, koju treba da izgradimo."

Rezerve prema novom gasovodu

Upravo tu i jeste problem, koji plaši Poljsku i Ukrajinu. Ako zapadna Evropa više ne bude zavisila od isporuka gasa koji prolazi kroz njihove zemlje, Moskva će zemljama istočne Evrope moći da zavrće i odvrće ventile kako bude htela. Tim povodom Gerhard Šreder kaže:"Ako je Poljskoj toliko stalo da ima garancije za isporuke gasa, postoji mogućnost da se direktno priključi na gasovod direktno ili preko Nemačke."

Međutim, ove reči bivšeg nemačkog kancelara Šredera ne mogu da umire predstavnike zemalja istočne Evrope. Tamo se na projekat izgradnje gasovoda kroz Baltičko more gleda kao na projekat Nemačke i Rusije. Rezerve prema novom gasovodu dolaze i iz Finske i Švedske i to od boraca za zaštitu životne sredine. Stokholm je više puta tražio izmene rute, na kojoj treba da se gradi gasovod. Bez zelenog svetla Stokholma, ne može ni početi gradnja, jer gasovod velikim delom prolazi kroz švedski deo Baltičkog mora.