Koalicioni sporazum je „dokument kukavičluka“

Zidojče cajtung je centralno mesto posvetio šefu socijaldemokrata, Zigmaru Gabrijelu i piše kako je on svim svojim kritičarima “pokazao ko je i šta može“. Članovi stranke glasali su za veliku koaliciju I istovremeno prevazišli traumu zvanu Šreder, a od Gabrijela napravili ravnopravnog rivala Angele Merkel. Jedino će još morati da se vidi da li je za sebe izabrao pravu funkciju.

„Prošlo je. Eksperiment je uspeo. Prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke članovi jedne partije mogli su da se izjasne o koaliciji. 76 odsto članova SPD glasalo je za veliku koaliciju sa demohrišćanima. Još impresivnije je to, što je čak 78 odsto članstva dalo svoj glas. Do sada ni jedna partija nije mogla da podnese dokaz podrške svoje baze. Rezultat je nagrada za dva meseca pregovora oko koalicionog sporazuma i uverenja da u njemu ipak ima više socijaldemokratije, nego što to pokazuje 25,6 odsto procenata koje je SPD uspeo da osvoji na izborima održanim 22. septembra“, piše Zidojče cajtung i dodaje:

„Ideja o izjašnjavanju potiče od Zigmara Gabrijela, zbog toga je to i njegov uspeh. Glasovi za koalicioni sporazum su i glasovi za njega kao političara. Time je on od nekada po malo izrugivanog Zigi Popa (Siggi Pop), postao ravnopravni rival Angele Merkel i neprikosnoveni šef partije.“

Prestolonaslednica Ursula fon der Lajen

„Po svemu sudeći, Ursula fon der Lajen biće ministarka odbrane“, piše Špigel. „Time ona kod demohrišćanka definitivno postaje prestolonaslednica, a Angela Merkel svojim mudrim potezom rešava čitav niz problema.“

Žena kao ministarka odbrane? Toga u Nemačkoj još nije bilo, primećuje ovaj nedeljnik i dodaje „to budi radoznalost – kod vojnika ali i u javnosti“. To je dobar potez Angele Merkel i to iz više razloga:

Fon der Lajen je jedna od najomiljenijih ličnosti na političkoj sceni. Demohrišćani će sigurno profitirati od toga što će ona biti na ovako važnoj i uglednoj funkciji.

Tomas de Mezijer, dosadašnji ministar odbrane nije imao sreće u tom resoru. Čega god se dohvatio, otišlo je niz vodu. Sada može da nastavi da bude ministar, ali u njemu dobro poznatom ministarstvu unutrašnjih poslova. Merkel time sa nišana kritičara sklanja jednog od svojih najvažnijih saradnika. On ostaje potencijalni prestolonaslednik.

Angela Merkel neće večno biti kancelarka. Ursula fon der Lajen mogla bi kao ministarka odbrane polako da se „zagreva“ kao njena naslednica, a Merkel bi mogla da bira kome da preda „krunu“.

Demohrišćani ostaju u prednosti u odnosu na socijaldemokrate: dve žene na samom vrhu! SPD deluje kao neka tradicionalna partija u kojoj dominiraju muškarci. Mada su Andrea Nales, Manuela Švezig i Barbara Hendriks takođe u kabinetu, one ni blizu nisu tako dobro profilisane kao Merkel i fon der Lajen. Drugovi i drugarice će morati dobro da se potrude da na tom polju stignu demohrišćane, komentariše Špigel.

Naravno da „operacija“ fon der Lajen nosi sa sobom i izvesne rizike: odbrana, sa svojim gigantskim aparatom i kompleksnom strukturom, podelom na političko i vojno rukovodstvo – važi za težak resor. Već je bilo „zvezda“ koje koje su tu izgubile svoj sjaj: setimo se samo Karla Teodora Gutenberga. Ali, zašto Ursula fon der Lajen ne bi rešila i te probleme?“, primećuje ovaj nedeljnik.

Kukavička vlada

Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung kritikuje konture buduće vlade: „Ova vlada počinje kukavički. Najkasnije posle čitanja koalicionog sporazuma mora se zaključiti da stara i nova kancelarka nije hrabra. Dosta je onih koji su Merkelovoj još jednom dali svoj glas, tiho se nadajući da će žena koja je demontirala Helmuta Kola, u svom poslednjem mandatu pokazati svoju pravu snagu. Ta nada je donekle iskonstruisana jer podrazumeva da se ona posle ovog mandata - stvarno povuče. To bi moglo da ispadne i drugačije, pogledaju li se biografije vrhunskih političara.

Osim toga ta nada se zasniva na predstavi jedne političarke koja poznaje realnu, delom bolnu politiku, ali je ne izbegava, samo da bi zadržala birače. Pitanje je da li je to prava predstava o njoj. Jer, koalicioni sporazum je dokument kukavičluka. Buduća vlada nema odgovore na važna pitanja: demografske promene, dugoročno finansiranje socijalnih osiguranja; promena klime i energetska politika; lagana degeneracija Nemačke kao mesta za proizvodnju i investicije; a tu je i kriza evra koja u međuvremenu ima uznemirujuće dezintegrativni uticaj i ugrožava veliki posleratni uspeh Nemačke – njeno mesto u evropskoj zajednici.

Pri tome, momenat za hrabru politiku ne bi mogao biti bolji. Jer, Nemačka privreda je još u dobrom stanju, socijalne kase su dobro popunjene, čak i savezni budžet ima još „lufta“. Sve to možemo da zahvalimo Šrederovim reformama tržišta rada, koje će sada biti razmontirane“, zaključuje list.

Priredila: Dijana Roščić
Redakcija: Jakov Leon