Koalicioni sporazum kao ogledalo prazne duše

U komentaru Špigela onlajn pored ostalog se kaže:

„Koalicioni sporazum nove vlade je ogledalo njene prazne duše. Nedeljama su politički filosofi u kancelarkinom kabinetu tragali za rečenicom, motom , idejom oko koje se okupila koalicija. Nije morao odmah biti svetski duh za kojim je Hegel svuda tragao i povremeno ga nalazio. Bio bi dovoljan već duh koalicije.

Ali, šta smo dobili umesto toga? Samoproklamovanu „kancelarku svih Nemaca“ i „koaliciju centra“ kako je to u noći između petka i subote formulisao ministar u kancelarkinom kabinetu Ronald Pofala. Sledećeg jutra kancelarka je izjavila na konferenciji za novinare da se „hrabro kreće u budućnost“ i da vlada „ima snage da bude hrabra“.

Početak koji ne obećava

Snaga? Hrabrost? Budućnost? Ta nova vlada ne zna za šta je tu gde jeste, šta bi trebalo da započne sa vlašću koju su joj građani poverili na izborima.

Posle tri nedelje koalicionih pregovora mora se otvoreno reći: ovaj početak predstavlja neuspeh – sadržajno, kadrovski, idejno.

Angela Merkel je propustila da novoj vladi da svoj pečat – ona nije vodila koalicione pregovore, nego ih je pustila da idu svojim tokom. U tom pogledu drugi put je razočarala – kada je pregovarala sa socijaldemokratama takav pristup pravdala je time da je reč o velikoj koaliciji sa podjednako snažnim partnerom.

Ali i u ovoj novoj koaliciji sa liberalima kao slabijim partnerom Merkelova je ostala verna takvom pristupu. Ona se ne bavi politikom, nego matematikom. U središtu je kompromis, ne ono što je najbolje. Rezultat takvog političkog stila je (novi) zdravstveni fond koji bi trebalo da pomiri dva nepomirljiva sistema i koji ostaje na snazi.

Šest meseci vojne prakse

Sledeći skrpljeni Merkel-monstrum već je izašao iz laboratorije kancelarke. Onaj ko od želje liberala da se ukine vojna obaveza i želje CSU da ona ostane napravi kompromis od vojnog roka koji traje šest meseci nema u vidu dobro armije, nego vodi računa isključivo o aritmetici koalicije. Šest meseci vojne prakse!

Od tog kompromisa svakom generalu i svakom naredniku diže se kosa na glavi, jer predstavlja najgore od svih mogućih rešenja: šest meseci vojne obaveze Bundesveru donosi samo još rad, ali nikakvu korist od regruta. Taj dogovor nema veze sa praksom i krajnja je besmislica.

Isto tako banalno i nepolitički matematički Merkelova se pogađala sa šefom liberala Gidom Vesterveleom i šefom CSU Horstom Zehoferom o poreskom rasterećenju. Ona nije odlučila da li je to rasterećenje prihvatljivo ili ne u (sadašnjoj) situaciji. Umesto toga između zahteva CDU da rasterećenje bude 15 milijardi evra i zahteva FDP da bude 35 milijardi našla manje- više matematičku sredinu i rasterećenje će biti 24 milijarde.

I ponovo: matematika, treći razred osnovne škole, ali ni u kom slučaju visoka politika.

Propuštena prilika

Nova vlada je takođe ogledalo bezidejnosti i straha od sukoba kao što je to i koalicioni sporazum. Prelom, hrabrost? Nemačka je u petak uveče otišla na spavanje u 21. veku, u subotu ujutro (kada je postignut dogovor) probudila se u 20.tom.Kao da su ustali fosili iz Kolovih vremena – Lojthojzer, Šojble, Vestervele, Briderle (političari iz vremena Kolove vlade osamdesetih i devedesetih godina, koji će ponovo biti ministri – prim. prev.). Čovek se oseća kao u Spilbergovom „Parku iz doba Jure“ i na tome ništa ne menja ni činjenica da je zahvaljujući trideset-šestogodišnjem Filipu Resleru (predložen za ministra zdravlja) prosečna starost kabineta smanjena. Ali, ima i mladih dinosaurusa.

Ne čudi što su Gido Vestervele (šef FDP) i Horst Zehofer (CSU) bili tako raspoloženi i samopouzdani na konferenciji za novinare juče pre podne. Oni, a ne Angela Merkel dali su pečat ovom koalicionom sporazumu i novoj vladi. Angela Merkel ostaje kancelarka. Lepo za nju. Ali, propustila je priliku da u presudnom trenutku pruži primer i odmah u početku pokaže da polaže pravo da rukovodi (vladom). To je velika greška i njene posledice snosićemo godinama. Ima propusta koji se više ne mogu popraviti“, piše „Špigel onlajn“.

sol/nb/dr