Koji proizvodi smeju da nose oznaku BIO?

Te evropske uredbe postavljaju minimalne standarde – za proizvodnju i kontrolu bio namirnica, bez obzira na to da li su one biljnog ili životinjskog porekla. Na taj način, uredbe Evropske Unije određuju šta je zabranjeno na poljima, kao i između njih i potrošačkih korpi, a to su genetska modifikacija proizvoda na primer, zatim sintetička sredstva za zaštitu bilja i mineralna đubriva.

Konzerviranje namirnica je naravno dozvoljeno - ali bez radioaktivnog zračenja. Veštačke arome, sredstva za jačanje ukusa, boje i emulgatori gotovo da su tabu za bio-proizvode, uostalom kao i antibiotici u stočnoj hrani. Osim toga na oranicama ne sme da se uzgaja uvek isto - na primer samo pšenica. Životinje ne žive u kavezima, nego na „otvorenom polju“.

Kakva su pravila EU?

Kada je reč o etiketama EU to važi samo za 95 odsto sastojaka u odabranim namirnicama - ostatak može da dolazi i iz konvencionalne poljoprivrede.

Uobičajeni supermarketi kao što su Reve, Aldi ili Edeka na rafovima imaju proizvode sa etiketama Evropske unije. One se nalaze na više od 56.000 proizvoda. Čisti bio-supermarketi ili male bio-prodavnice imaju uglavnom proizvode sa bio pečatom, koji imaju još strožije zahteve – reč je o pečatima Bioland, Naturland ili Demeter. Oni se koriste samo proizvođači čiji su proizvodi 100 odsto ekološki, koji najmanje polovinu hrane proizvode sami i koji su svoju farmu potpuno biološki opremili.

Poseban slučaj predstavlja pečat „Demeter“ koji postoji od 1928. Svi Demeterovi proizvodi su u skladu sa antropozofskim principima, „ekološki dinamičnim“.To znači, da moraju da vode računa i o kosmičkim snagama, kao što je na primer snaga Meseca.

autori: J. Vaserab, M. Veljković

odg. urednik: N. Jakovljević