Koliki je uticaj Holivuda na predsedničke izbore u Americi?

Bilo da se radi o ulozi Semija Dejvisa mlađeg u filmu "Rufus Jones For President" iz 1933, ili Morganu Frimanu u filmu "Duboki udar" iz 1998, Holivud je na mesto lidera SAD postavio crnca mnogo vremena pre nego što je iko i čuo za Obamu. Stručnjaci tvrde da su glumci koji su tumačili crne predsednike SAD u visokobudžetnim filmovima ili uspešenim serijama, omogućili biračkom telu da lakše prihvati ideju da Barak Obama, senator iz Ilinoisa, uđe u Belu kuću.

"Popularna kultura je suptilan oblik ubeđivanja"

"Holivudski faktor" delimično objašnjava Obaminu popularnost među mlađim biračima, kaže Džon Matviko, autor knjige o mestu koje američki predsednik zauzima u popularnoj kulturi. "Jedna od uloga popularne kulture jeste da ubaci ideje koje su na granici onoga što smatramo prihvatljivim, da bi one postepeno postale sasvim prihvatljive", rekao je Matviko agenciji Frans pres. "Popularna kultura je vrlo suptilan oblik ubeđivanja", istakao je on.

Prema njegovim rečima, deo popularnosti Baraka Obame među mladima mogao bi se objasniti činjenicom da postoji nekoliko veoma pozitivnih filmskih interpretacija crnih predsedinika. Od filma "The Man" iz 1972, sa Džejmsom Erlom Džounsom, koji je ocenjen kao prvi značajniji portret predsednika crnca na velikom platnu, samo je nekoliko filmova i serija preuzelo tu ideju.

Na popularnost Baraka Obame najviše je uticao on sam

Stručnjak za crnačko pitanje u kinematografiji i profesor Univerziteta Južna Kalifornija Tod Bojd ima, međutim, drugačije mišljenje. "Oklevam da kažem da zahvaljujući ulogama predsednika koje su tumačili Džejms Erl Džouns, Morgan Friman i Denis Hejsbert, Barak Obama može da postane predsednik", kaže Bojd. "To je malo preterano". Ipak, on navodi da su takve uloge možda učinile da "neke stvari postanu pihvatljivije u očima društva".

Robert Tompson, profesor Univerziteta Sirakuza, u američkoj državi Njujork, i specijalista za popularnu kulturu, smatra da je Barak Obama popularan prvenstveno zbog svoje ličnosti i da njegova popularnost vuče korene iz crnačkog aktivizma 1950-ih i 1960-ih godina. "Mislim da ne možemo potpuno da odbacimo ulogu filmova. Fikcija često prethodi onome što se dogodi u stvarnom životu", rekao je Tompson. "Ali pripisati Morganu Frimanu i Denisu Hejsbertu značaj u uspehu Baraka Obame, to znači zaista potceniti domašaj pokreta za odbranu građanskih prava i harizmu Baraka Obame", zaključio je Tompson.