Koliko Hercegovina ima koristi od turista iz Hrvatske?

Prema prihodu od boravišne takse zvanično se u Hercegovini ostvari 100 hiljada noćenja godišnje. U Turističkoj zajednici HNŽ kažu međutim da je stvarni broj noćenja deset puta veći, jer većina ne prijavljuje goste.

Paulina je iz Poljske, živi u Vehrovu blizu Gdanjska i upravo je u Mostaru, gde razgleda lepote Starog grada. „Ostaću ovde osam dana“, kaže ona. „Trenutno sam u Hrvatskoj i došli smo ovde kolima. Mostar mi se mnogo sviđa, jako je star i predivan grad. Takođe smo posetili i Međugorje.“

Turisti sa Dubrovačkog primorja i Makarske rivijere posle samo sat ili sat i po vremena vožnje već su u Mostaru, gde mogu da prošetaju preko Starog mosta i osete čari starog grada, uživaju u raftingu na Neretvi ili Trebižatu, posete drevni Počitelj, Blagaj i zidine starog rimskog grada Mogorjelo, uživaju u parku prirode Hutovo blato, ili vodopadu Kravice, obiđu svetski poznato mesto hodočašća vernika Međugorje, hercegovačko etno selo ili čuvene vinske ulice.

Većina ne prijavljuje goste

Džano Brković je vlasnik jedne od mnogobrojnih radnji sa suvenirima u ulici Kujundžiluk koja vodi ka Starom mostu. Kaže kako u Mostar dolaze turisti iz celog sveta, čak i iz Brazila, ali žali se što poslednjih godina, a ove pogotovo, sve manje kupuju suvenire. „Kriza je izgleda pritisla sa svih strana. I kad kupuju traže u pola cene. Posebno Italijani i Turci. Tako da mi to smeta. E sad ti se tu snađi, živi i radi kako možeš, upola cene“, kaže stari prodavač suvenira. Znao je, kaže, da će ova godina biti teška. „Kako neće biti teška?! Grčka, Italija, Španija, Portugal, sve je u krizi. A dijaspora ne kupuje ništa. Tako da često pomislim: da li se ovo isplati?“

Direktor Turističke zajednice Hercegovačko-neretvanske županije (HNŽ) Andrija Krešić kaže kako se od boravišnih taksi koje iznose dve konvertibilne marke ostvari godišnje 200.000 KM prihoda. Iz toga bi moglo da se zaključi da Hercegovinu, odnosno Hercegovačko-neretvansku županiju godišnje poseti 100.000 turista. „Smatramo da je to oko 10 odsto, maksimalno 12 odsto od stvarnog broja noćenja. Jer, prema informacijama sa terena, gde imamo svoje filijale, svoje ljude koji to malo prate, procenjujemo da godišnje bude i do milion noćenja“, kaže Krešić. Njegova procena je da turisti prosečno potroše za dan boravka 80 evra, pa u Hercegovini godišnje ostane najmanje 80 miliona evra.

Krešić ističe kako bi država i turistička zajednica imale znatno veće prihode od turizma kada bi inspekcija bolje radila svoj posao. Ističe kako se većina turista u Hercegovini zadržava dan, najviše dva, ali da bi mogli da se zadrže i nedelju dana, kada bi im turističke agencije ponudile izletničke aranžmane koje bi uključivale sve ono što Hercegovina u turističkom smislu nudi.

Potrebni dodatni smeštajni kapaciteti

Portparol Gradske uprave Mostara Miroslav Landeka, kaže kako je UNESCO nedavno odobrio nastavak izgradnje hotela "Ruža", koja je bila zaustavljena jer je objekat svojim gabaritima narušavao staro gradsko jezgro Mostara, koje je deo svetske kulturne baštine. Iako je UNESCO ranije tražio da se sruše najviša dva sprata hotela, sada je od toga odustao, a naložio je da se urade samo neke izmene na fasadi hotela. „Time su prepreke uklonjene i ono što sledi je da investitor ponovo pokrene gradilišta hotela 'Ruža'. Mi se nadamo da će to obogatiti turističku, a pre svega smeštajnu ponudu Mostara, jer činjenica je da Mostar ima malo smeštajnih kapaciteta. Govori se o 700 kreveta što nije ni blizu dovoljno“, kaže Landeka.

Uz hotel Ružu, u Mostaru će uskoro biti otvoren još jedan moderan hotel u trgovačkom centru Mepas maal, što će da poveća smeštajne kapacitete za dodatnih 160 soba. Očekuje se i nastavak obnove hotela "Neretva", a gradska uprava planira međunarodnim konkursom da pronađe investitora i ponudi mu ruševnu zgradu bivše „devojačke škole“ u Starom gradu za preuređenje u hotelsko poslovni kompleks.

Autor: Milan Šutalo

Odg. urednica: Ivana Ivanović