Koliko je kafa (ne)zdrava?

U čitavom svetu milioni ljudi ne mogu da zamisle početak dana bez mirisne i ukusne kafe! Tek nakon prve šoljice su "duhom i telom" spremni za novi radni dan i razlog tome ne leži samo u mirisu i aromi ovog napitka. "Kofein u kafi stimulira nervni sistem sustav i podstiče rad srca", objašnjava Kuno Gitler, farmakolog i toksikolog sa Univerzitetske klinike u Kelnu. "Krvotok u mozgu biva podstaknut, jer je dotok kiseonika veći. Zbog toga se čovek nakon konzumiranja kafe oseća bolje i lakše razmišlja."

Ovaj stručnjak ima još dobrih vesti za ljubitelje kafe. Ona može da ublaži lake migrene i glavobolje koje nastaju zbog slabije cirkulacije u mozgu. Kod takvih migrena proširuju se kapilari i tako pritisak pada. "Kofein sužava kapilare u mozgu i krv brže teče", objašnjava Gitler. Ipak, to nije "pravi" lek i kafa može da pomogne samo kod lakših glavobolja. A na žalost, i tu postoji loša strana ako se stalno pije kafa. U slučaju da prestanete da uživate u tom napitku, kapilari se onda proširuju i uzrokuju glavobolju kao posledicu pokušaja odvikavanja.

Kofein je - otrov!

S druge strane, nisu svi naučnici uvereni u blagotvorno delovanje kave. Podsećaju na notornu činjenicu da biljka kafe zapravo stvara kofein iz veoma dobrog razloga - da bi svoje pupoljke zaštitila od insekata. To je zapravo pesticid, a ne neko sredstvo, koje je tu da bi se ljud osećali bolje. Sasvim suprotno od toga: ona je nezdrava jer potiče od izlučivanje adrenalina iz nadbubrežne žlezde i tako je zapravo naše telo, ispijanjem kave, u neprekidnom stresu.

Baš kao i u opasnosti, mišići našeg tela su napeti, povišen je nivo šećera u krvi, kako bi se aktivirala energija našeg tela. Isto tako, kao pred opasnosti kad su potrebni mišići - za beg ili borbu, ubrzavaju se otkucaji srca i udisaji.

A kad taj podsticaj ne dolazi iz potrebe, nego šoljom kafe koja se ispija svako malo, tako dolazi i do prevelike produkcije "hormona stresa" i smetnji u krvotoku. Drugim rečima, ugodna jutarnja kafa nas zapravo ne smiruje, već uvodi u stres koji će potrajati čitav dan.

Toksikolog Gitler ipak dodaje jedan važan detalj ovoj medicinskoj činjenici. Kafa je izrazito štetna samo kod određenih osoba koje su i genetski predodređeni za takvu reakciju. "Kofein se razgrađuje pomoću enzima CYP1A2, ali ima ljudi koji genetski izlučuju manje tu supstancu. To znači da kod njih kofein mnogo duže deluje i sporije se razgrađuje. Kod takvih ljudi kofein može da dovode do poremećaja u radu srca."

Malo je zdravo, ali što je previše...

Ima ljudi koji izlučuju čak i više pomenutog enzima nego što je uobičajeno i oni mogu da piju kafu skoro kao da je voda. Ali i Gitler ipak upozorava kako ne treba preterivati. Do nekih 0,6 litara kafe (filter-kafi) konzumiranje ovog pića neće ostaviti negativne posledice na metabolizam.

Ni o jednom drugom napitku nema toliko naučnih studija kao o kafi. Daleko je veći broj onih koje pozitivno govore o pozitivnom uticaju, posebno dugoročno gledano. Tako se kafi pripisuje svojstvo da smanjuje opasnost od dijabetesa tipa 2 (neko vreme se šećerna bolest nazivala "starački dijabetes"), a pripisuje joj se i svojstvo blagotvornog delovanja protiv Alchajmerova i Parkinsonove bolesti.

Pri tome važnu ulogu ne igra samo kofein, nego i takozvani antioksidansi, koji se nalaze u toj biljci. Jer oni razgrađuju u organizmu slobodne radikale. "Naravno da imamo i naš, sopstveni antioksidatni sistem, ali kafa može da ojača taj obrambeni sistem", objašnjava farmakolog Gitler.

Autor: M. Busch / A. Šubić
Redakcija: Jakov Leon