Koliko je važna potpredsednička funkcija u Americi

Kvejl je doživljavali kao političkog diletanta. Na svu sreću Džordžu Bušu starijem se nije ništa dogodilo. U Kvajlovo vreme, „drugi čovek“ bio je važan u izbornoj borbi, kako bi se obraćao grupama birača do kojih nije stizao predsednički kandidat. Kvajl je u izbornu trku poslat jer je bio mlad, po principu kontra-teže Bušu Starijem koji je već bio u godinama.

Sa prethodnikom Džordža Buša starijeg bilo je drugačije: On je bio potpredsednik Ronaldu Reganu. Drugi čovek iza Džimija Kartera bio je Volter Mondejl, koji je Karterov koncept „aktivista zamenik predsednika“, razvio i zaista primenio, objašnjava stručnjak za ustavno pravo Džoel Goldštajn:

„Karter je hteo da do tada „zaboravljene“ zamenike predsednika uključi u državne poslove. Mondejl ne samo da nije bio problematičan, već je bio dobar savetnik. Karter mu je dao nužna ovlašćenja – rezultat je bio uspešan.“

Kvajla potom nasledio Al Gor

Tada je došao Kvajl, a zatim odmah Al Gor. Pod Klintonom on je ponovo učinio da potpredsedničke dužnosti budu bitne.

„Dik Čejni je Džordžu Bušu mlađem pomogao prilikom izbora 2000. Ljudi su tada znali da je neiskusni Buš okružen iskusnim ljudima koji znaju kako funkcionišu i svet i Vašington.“

Čejni je dugo imao značajan uticaj na odluke predsednika, on se smatrao inicijatorom iračkog rata. Goldštajn svodi bilans:

„Čejni je bio najvažniji i najuticajniji zamenik predsednika kojeg smo ikada imali. Prvi put se govorilo o kraljevskom vice predsedniku. Ali ja smatram da je Čejnijev mandat dugoročno gledano neće ništa izmeniti, i da se takođe neće ni ponoviti.“

Ko će biti „broj dva“

Ukratko, ko god bio taj koji će sledećeg januara stupiti na mesto podpredsednika, biće „broj dva“, a ne „jedan B“. Goldštajn kaže:

„Svi zamenici predsednika sede sa njim za stolom. Oni imaju sopstveni biro u Zapadnom krilu Bele kuće, i jednom nedeljno razgovor sa predsednikom. To je u međuvremenu postala rutinska stvar koja se neće mnogo menjati. Mera uticaja zavisiće od dve stvari: koliko je predsednik spreman da sluša svog zamenika, i koliko su dobri saveati koje ovaj zamenik predsedniku može da pruži.“