Koliko jezika postoji na starom kontinentu

Na prostorima EU govori se zvanično 23 jezika. Ima medjutim daleko više jezika na starom kontinentu koji nisu medju zvaničnim jezicima. Dakle šta je baskijskim ili katalonskim jezikom, frizijskim ili samijskim koji se koriste na severu Finske. Drugim rečima, u EU je upotrebi i 60 regionalnih ili jezika manjina. Kako bi se bogatstvo tih jezika sačuvalo u Dablinu je osnovan Evropski institut za jezike manjina. Jedan od projekata ove nevladine ustanove je i emitovanje programa na jezicima manjina. Medju kojima je čak i velški.

Ladinski učitelj posećuje velšku školu. To je naslov jednog izveštaja na internet stranicama projekta Eurolang. Napisan je na valškom, ali ponudjena je i verzija na engleskom.

Svrha te posete razmena iskustva. Ladinski jezik je postromanski jezik, a velški je jezik koji se govori u Velsu, na zapadu Engleske, oba jezika su jezici manjina. Ladinskim se služe žitelji na severu Italije. Ti jezici moraju biti sačuvani kaže Dejvit Hiks urednik improvizovane redakcije Eurolong:

"Jezička kompleksnost je deo biološke složenosti. Ako neka životinjska ili biljna vrsta izumire, onda je to šteta za čitavu planetu. Zato kažem, ako izgubimo te jezike i ostanemo samo na nemačkom, engleskom, francuskom ili kineskom, onda je čovecanstvo na gubitku bićemo siromašniji".

Dejvit Hiks (Davyth Hicks) je iz Kornvala i pored engleskog govori staro-keltski kornijski jezik. Vremenom je naučio velški i škotsko-galski, zatim i irski, koji je u medjuvremenu postao i službeni jezik u EU.

Ovi jezici manjina najčešće imaju i svoje medije, ali te kulture malo znaju jedna o drugoj. Zbog toga je 2000-te godine osnovana agencija Eurolang kaže Hiks:

"Ideja je bila da okupimo novinare sa različitih jezičkih područja, tako da oni mogu da govore na engleskom, ali i na svojim maternjim jezicima. Te tako imamo novinara iz Finske koji govori frizijski, i jednog Engleza koji govori velški. Oni rade za svoje medije, ali pišu i za našu redakciju".

Prilozi ove agencije tematizuju razne probleme, a govori se na jezicima, koji se u Evropi manje upotrebljavaju. Sedište agencije Eurolang je u Briselu, gde uglavnom boravi urednik Davyth Hicks.

On nema svoju redakcije, nego samo jednu kancelariju i jednu saradnicu. Novinari priloge ionako šalju od kuće internetom. Velšanin Hiks je imao i ambicioznije planove, ali novca za njih nema, jer je EU prestala da finansira ovaj projekat.

Od tada se Institut za očuvanje manjinskih jezika u Evropi – kratko Eblul - kao i agencija "Eurolang" finasiraju sami.

"Naš projekat je posao žrtva sopstvenog uspeha. U Engleskoj su počeli više da koriste velški, ili galski u Škotskoj, pa su vlasti u tim područjima počele o njima više da vode računa. Slično je i u Španiji sa baskijskim ili katalonskim. Tako su Katalonci i Velšani rekli, više nam niste potrebni ".

Hiks upozorava da ima još dosta jezika širom Evrope koji traže podršku. A da li će ona biti ozbezbedjena pokazaće naredna godina, jer sa na tome uveliko radi.