Koliko smo solidarni?

Zajedno smo jači! Tu parolu rado koriste i političke stranke u svojim kampanjama, jer zajedništvo u društvu zaista i pojedinca čini snažnijim. Međutim, izražavanje zajedništva nije jednako izraženo po celom svetu. To je pokazalo i istraživanje fondacije „Bertelsman“ koje je pod naslovom „Radar društvene povezanosti“ sproveo tim sa Univerziteta Jakobs u Bremenu. Oni su pri tomu sarađivali sa 27 zemalja članica Evropske unije (pre ulaska Hrvatske), kao i sa još sedam članica Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD): Australijom, Izraelom, Kanadom, Novim Zelandom, Norveškom, Švicarskom i SAD.

Posebno snažan osećaj za zajedništvo izražen je u skandinavskim zemljama, pokazalo je istraživanje. Slede useljeničke zemlje engleskog govornog područja: Novi Zeland, Australija, Kanada i SAD. Dobro su se plasirale i manje, bogatije, srednjoevropske zemlje poput Švajcarske, Luksemburga i Austrije. Na dnu te liste su se našle Litvanija, Letonija, Grčka, Bugarska i Rumunija.

Sprovođenje takve vrste istraživanja pobuđuje i pitanja: Kako se uopšte definiše društvena povezanost? Ili, kako se neko tako kompleksno pitanje može istražiti i prikazati naučnim metodama?

Istraživanje tokom dužeg perioda

Naučnici su istraživanje podelili u tri područja koja smatraju merodavnim. Prvo su društvene veze, na primer međuljudsko poverenje. Drugo je povezanost s pojmom zajedništva, a u to se ubraja i identifikacija sa sopstvenom zemljom. Treće je bila orijentisanost ljudi prema opštoj dobrobiti, s čime su povezani pojmovi poput solidarnosti i spremnosti na pomoć.

Pri istraživanju nisu traženi novi podaci, već su korišćeni već postojeći iz perioda između 1989. i 2012. godine. „Hteli smo da povezanost istražimo u jednom dužem vremenskom periodu“, objašnjava Štefan Fopel iz fondacije „Bertelsman“. A to s novim anketama ne bi bilo moguće.

Neki rezultati poklopili su se sa ustaljenim predrasudama prema pojedinim nacijama. Tako je u Nemačkoj na primer vrlo važno prihvatanje društvenih pravila – to odgovara stereotipu o Nemcima koji rado poštuju zakon i koji će na pešačkom prelazu stajati na crvenom čak i kada se ni izdaleka ne nazire nikakav automobil. S druge strane, Nemci su daleko ispod proseka kad se radi o identifikaciji sa sopstvenom zemljom, što još uvek ima veze sa strahom od nacionalsocijalizma koji je potekao iz Nemačke.

Povezanost i zajedništvo – stabilne vrednosti

Istraživanje je pokazalo da je u pojedinim zemljama u istraživanom periodu zabeleženo malo promena. Povezanost i zajedništvo, čini se, stabilne su vrednosti nekog društva koje ne podležu čestim ili naglim promenama.

Skandinavske zemlje, pre svega Danska, stalno se nalaze na vrhu tog spiska. Razlog za to je verovatno i u tomu što severnoevropske zemlje imaju vrlo razvijenu socijalnu državu. No i SAD se u ovom istraživanju visoko plasirao, iako u toj zemlji postoje velike razlike između siromašnih i bogatih. „Pravednost, dakle na primer društvene razlike, u ovom istraživanju nisu igrale ulogu“, objašnjava Štefan Fopel. „Za zajedništvo je važno kako ga ljudi sami doživljavaju. Društva mogu da se sa različitim uspehom nose sa društvenom nejednakošću.“

To u kojoj se meri neko društvo drži zajedno, jedan je od odlučujućih faktora i za osećaj sreće. Što je više zajedništva to bolje, pokazalo je istraživanje. Zato i ne čudi da su mnogi naučnici najsrećnije ljude otkrili baš u Danskoj. Nemci su, na primer, kada se radi o sreći, tek negde na sredini liste.

Autori: Markus Litike / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković