Koliko su sigurne nemačke nuklearke?

Posle napada 11. septembra 2001. godine odlučeno je da se poveća bezbednost reaktora i vlada je u SAD naručila studiju kako bi se nuklearne elektrane zaštitile od pada aviona ili tenkovskih granata.

Predloženo je da se ojačaju zidovi blokova reaktora, iznad njih razapnu čelične mreže i postave postrojenja za zamagljivanje. Zvanično, ne može se saznati šta je od toga učinjeno, ali predstavnik nevladine organizacije Grinpis Tobijas Ridl kaže:

„Nijedna nemačka nuklearna elektrana nije zaštićena od pada aviona. Kod starih elektrana opasnost je još veća, jer u njima već pad malog aviona može da izazove velike štete“.

Zvaničnici kažu da je zabranjeno sletanje helikoptera u blizini elektrana, a u nuklearki Filipsburg počela je ugradnja sistema za zamagljivanje koji će u roku od 40 sekundi celu elektranu zaviti u oblak dima. Ridl i o tome ima svoje mišljenje:

„Zna se da se avionom može upravljati preko satelitskog sistema GPS i zadate koordinate ne mogu se obrisati. Dakle, ti projekti o zamagljivanju ne povećavaju ni malo bezbednost“.

Ali, nije ni potrebno da u nuklearku udari avion, dovoljan je već i požar o čemu Henrik Paulic iz organizacije „Lekari protiv nukelarnog rata“ kaže:

„To znači da požar koji se bliži elektrani, na primer vatra u transformatoru kada elektrana mora da se odvoji od mreže, može da dovede do katatsrofe“.

Od 1965. godine u nuklearnim elektranama bilo je 5.600 manjih ili većih poremećaja za koje postoji obaveza prijavljivanja. Izvesnu utehu prerdstavlja studija iz 1989. godine prema kojoj u nemačkim nuklearnim elektranama neka velika nesreća može da se dogodi jedanput u 33 hiljade godina.

Autor: Volfgang Dik / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Dijana Roščić