Koliko transparentno se u vrhu vlasti vrši raspodela funkcija?

Međutim i tu postoji razlika, kada su u pitanju sa jedne strane države stabilnih demokratija, i zemlje postkomunizma, sa druge. Profesor Dr Vladimir Goati, predsednik Transparensi Srbije, o tome za naš program kaže:

« U postkomunističkim zemljama, naročito u Srbiji, zbog zakasnele privatizacije još jedan, privatizovani deo, je pod «šapom» države.Tako da stranke, relativno gledano, imaju više «plena» da podele nego u razvijenim zemljama zapadne demokratije, gde se deli samo jedan broj mesta u vladi i oko nje.»

Tako je kolaicioni dogovor DS, DSS i G17 potpisan tek nekoliko meseci po formiranju vlade.Dogovor o načelima partnerstva i saradnje zaokružen je tek podelom odgovornosti u javnim preduzecima. To samo govori o značaju i kompleksnosti tog pitanja:

"Nisam baš siguran da su preuzeća izvlačili iz šešira. Oni su se dobro dogovorili kako bi sve bilo ujednačeno.Verovatno po značaju za srpsku ekonomiju, ali i da plate rukovodećih ljudi budu srazmerne. A one su, kao što znamo, neuporedivo više od plata ministara i premijera."

Ovom prilikom uveden je i princip da stranka koja ima mesto direktora u jednoj kompaniji, ima i većinu u upravnom odboru.Dok iz vladajuće kolaicije to objašnjavaju kao preuzimanje odgovornosti, dr Goati se pita je koliko je taj sisitem primenjiv u Srbiji koja ima nerešeno pitanje krupne političke korupcije, u kojoj su glavni subjekti upravo političke stranke:

"Nikakvo potpuno ”ograđivanje feuda”, što je bila karakteristika i prethodne Vlade, nije dobro.Realno posmatrano, ta verikalna podela vlasti podstiče, što ne znači da i mora tako da bude, ali podstiče korupciju.Bojim se da će rezultat toga što smo uradili biti stopa korupcije sa kojom nećemo biti zadovoljni.”