"Kolumbus" na putu ka svemirskoj stanici ISS

"Zahvaljujući Kolumbusu, ISS je postala međunarodna svemirska stanica u pravom smislu te reči. Do sada su to bili radno-stambeni moduli Rusa ili Amerikanaca, sada im se priključuje i Evropa, nekoliko meseci kasnije gore će odleteti i japanski modul i mi smo sada mnogo bliži cilju - rutinskom radu jedne međunarodne svemirske stanice".

Hans Šlegel, nemački astronaut ne krije oduševljenje. Modul "Kolumbus" izgleda kao ogromna konzerva dužine oko sedam metara a prečnika četiri i po metra. Do tri astronauta tu mogu da obavljaju najrazličitije eksperimente: da ispituju ponašanje tečnosti, ali i mikroogranizama, biljaka i životinja u bestežinskom stanju.

Šatl "Atlantis" kod ISS

Trećeg dana misije, šatl "Atlantis" će da se "usidri" kod svemirske stanice ISS. Četvrtog dana, laboratorija "Kolumbus" će biti istovarena iz šatla i prikačena za svemirsku stanicu. To će biti zadatak za Hansa Šlegela. Iako je ovaj 56-godišnjak u svemiru bio još 1993. godine, on kaže:

"Sada će to biti prilika da zaista izađem iz svemirske letilice u takozvanoj aktivnosti van vozila, ili, ako hoćete, svemirskoj šetnji, samo u skafandru, svemirskom odelu sa veštačkim unutrašnjim pritiskom, sa rukama u teškim rukavicama, pokušam da podesim laboratoriju tako da može da se zakači za svemirsku stanicu".

"Kolumbus" bi trebalo da radi punih 10 godina - što je duže vreme od onog koje su Amerikanci nameravali da ostanu na ISS-u.