Kome odgovaraju vanredni izbori u Srbiji?

Opozicija smatra da sadašnja skupština ne oslikava stvarnu volju građana, a kao dokaz navodi pad rejtinga vladajućih stranaka na lokalnim izborima. Takođe, vlast je na mukama i sa obezbeđivanjem skupštinske većine. Nakon sukoba oko donošenja Zakona o informisanju, vladajuću koaliciju je uzdrmalo i tesno usvajanje budžeta.

Ima li još snage u ovoj vladi?

Politički analitičar Jovan Komšić za Dojče vele kaže da zagovornici izbora zaboravljaju da ne postoji magični štapić koji bi doveo do stabilne vlade koja ima odgovor na sve ekonomske i političke probleme Srbije.

„Izbori uvek mogu biti odgovor ako definitivno nema više rešenja i ako nema izlaza. Mislim da sadašnji momenat ne daje toliko razloga da budemo pesimisti i da zaključimo da ova vladajuća garnitura ne može povući neke poteze koji mogu doprineti rešavanju ključnih problema. Recimo, već je na vidiku i realizacija predizbornih obećanja, koja znače dinamizaciju proizvodnje i ponovni proces industrijalizacije Srbije“.

Na proleće „ili – ili“ oko Kosova

Paradoksalno je što vlast doživljava još jednu krizu u trenutku kada postiže veoma dobre rezultate na spoljnopolitičkom planu. Uspeh na polju evropskih integracija je veliki rezultat sadašnje vlasti, ističe Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije „Pragma“. Ali, zato se izbori moraju raspisati vrlo brzo ukoliko se taj uspeh želi kapitalizovati, kaže Milivojević:

„Demokratskoj stranci (DS) odgovara da izbore raspiše što pre, kako bi naplatila uspehe koje je napravila. Jer, nailazi nam jedno proleće koje je potpuno neizvesno. Najpre je tu priča sa Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Pitanje je kakvo će biti rešenje koje, čak i ako bude povoljno po Srbiju u odnosu na Kosovo, nije obavezujuće. Dakle, DS ne može unedogled da krčmi priču o tome i Kosovo i Srbija i ‘mi smo jedini koji mogu obezbediti i ulazak u Evropsku uniju i ostanak Kosova u Srbiji’. Dakle, biće na prekretnici kada budu morali da kažu ili- ili“.

Nema pravog socijalnog pritiska

Opozicioni političari očekuju da će socijalno nezadovoljstvo primorati vlast na izbore. Do sada je bilo dosta najava vrućih socijalnih nemira, ali se sve završavalo na sitnim protestima i štrajkovima. Cvijetin Milivojević stoga kaže da će se izbori raspisati samo zbog političkih razloga, a nikako zbog nekog jakog socijalnog pritiska:

„Kada neki radnici blokiraju prugu, ili neka firma izađe da štrajkuje, ili neko blokira centar Beograda – tačno se vidi rukopis neke političke stranke. Znači, ako je neka politička stranka protiv tajkuna, ili biznismena koji je vlasnik te firme, onda će ona podržavati taj protest, ili obrnuto. Jednostavno tu nema nekog ozbiljnog socijalnog bunta koji nije politički motivisan“.

Izbora (ne)će biti

Uspehe u evropskim integracijama građani vide samo kao dašak optimizma, ocenjuje Jovan Komšić, ali ne i kao čvrst argument koji bi obezbedio podršku na izborima. Za tu podršku vladajuće stranke će morati da ostvare konkretnije rezultate u poboljšanju standarda i kvaliteta života, ocenjuje Komšić. On ipak zaključuje da će svi ovi potresi ostati na nivou uobičajene političke dramaturgije, i da u 2010. godini ipak neće biti vanrednih izbora.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednik: Nemanja Rujević