Komesar za ljudska prava SE - dve godine na dužnosti
9. oktobar 2007.
Pozdravne floskule je Hamarberg čuo već nebrojeno puta. Kao ovu koju je izgovorio predsednik Parlamenta van der Linden:
Vaše prisustvo ovde dragi komesare, dokazuje značaj vašeg rada.
Komesar za ljudska prava Saveta Evrope deluje malo umorno. Možda zbog toga što je sve vreme na putu. Posetio je zatvore u Azerbejdžanu, rumunska sirotišta, psihijatrijske klinike u Jermeniji i smeštaje u kojima se nalaze oni koji se proteruju iz Nemačke. Posle dve godine rada, Tomas Hamarberg svodi bilans. Još uvek nije posetio sve države članice Saveta Evrope kojih ima 47. Ali, ono što je video bilo je očigledno veoma poučno:
Frustriran sam i nestrpljiv. Kada putujem kroz neku zemlju, uglavnom se skoro uvek srećem sa najvažnijim predstavnicima vlada. Ali, problem je u tome što vlade veruju da se ljudska prava krše samo u drugim zemljama. Zbog toga zaduženi za ljudska prava u mnogim zemljama rade pri ministarstvima spoljnih poslova.
Zapadne države uzimaju smatraju da u istočnim članicama Saveta Evrope stvari loše stoje. Na stubu srama se nalaze pre svega Rusija i Turska. Tomas Hamarberg uvek rado napominje da da i zapadne države povremeno krše ljudska prava:
U celoj Evropi trenutno je aktuelno, da se terorizam pobedi u okvirima pravnog sistema i da se pri tome poštuju ljudska prava. Takođe moramo ljudski da postupamo prema doseljenicima,koji često pate zbog oštrih zakona. Radi se takođe i o tome da se suzbije neprijateljstvo protiv stranaca, od koga su poseno ugroženi stranaci i manjine kao što su Sinti i Roma.
Šezdesetčetvorogodišnji Šveđanin je veteran u borbi za ljudska prava. Nekada je bio generalni sekretar Amnesti interneššnala i nije morao da vodi računa o politici. Kao komesar za ljudska prava vrlo brzo je došao do granica svog angažmana: treba mu više saradnika i više novca. Ponekad misli da evropskim vladama uopšte nije stalo do toga da on radi svoj posao.