Kompjuter za volanom
29. septembar 2012.
U Guglovoj reklami automobil vozi neko vreme, zatim čovek izlazi iz automobila, i štapom za slepe ispituje put ispred sebe. Spektakularan efekat koji pokazuje koristi ovakvih automobila: mobilnost za više ljudi, uključujući starije i osobe sa invaliditetom.
Ovaj automobil se ne razlikuje puno od drugih četvorotočkaša. Na krovu je Gugl montirao laserski skener koji stalno skenira okolinu. Podatke zajedno sa snimcima kamere i radarskog čitanja kompjuter konvertuje u konkretne komande: „Daj gas“, „koči“, „skreni“.
Naravno da sve to liči na naučnu fantastiku ili dečiji san i to nije daleko od istine. Naime, Guglov projektant Sebastian Trun je imao takav san: „Kada sam imao 18 godina izgubio sam najboljeg druga u saobraćajnoj nesreći. Tada sam odlučio da ću sve da učinim da spasim milion ljudi godišnje.“
Milion ljudi godišnje gine na autoputevima
Procenjuje se da upravo milion ljudi u svetu godišnje gine u saobraćajnim nesrećama. Trun, rođen u Zolingenu u Severnoj Rajni-Vestfaliji, uveren je da kompjuteri rade bolje od ljudi. On ukazuje na brojeve: Prototipovi Guglovih automoblila su prešli skoro 500 hiljada kilometara bez ijedne saobraćajne nezgode.
Osim toga, u slučajevim kada se za volanom nalazi mašina a ne čovek, postoji bolja mogućnost regulisanja saobraćaja, kaže Trun: "Kapacitet autoputeva mogao bi da se poveća dva do tri puta zato što kompjuter reaguje preciznije od ljudi. Kada automobili voze bliže jedni drugima mogle bi da se izbegnu gužve i zastoji na autoputevima.“
Osim toga, štedi se benzin. Prema Guglovim proračunima uštedelo bi se devet milijardi litara benzina godišnje. U zemlji poput SAD sa loše organizovanim javnim prevozom kompjuterski vođeni automobili deluju kao dobra alternativa.
Nerešeno pitanje osiguranja
Naravno, to bi za Gugl otvorilo novu mogućnost poslovanja. Podatke za karte za navigaciju kompanija je već prikupila, fotografisala i patentirala. Pitanje je samo kada će nova tehnologija bit spremna za tržište. Osnivač Gugla, Sergej Brin kaže: „Prve testove na autoputevima vršili su naši inženjeri. Još u toku ove godine automobile će testirati veća grupa naših saradnika i ja se nadam da će ljudi već za nekoliko godina imati priliku da koriste tu tehniku.“
Naravno, zakon još uvek propisuje da vozač mora da sedi u automobilu. Kako bi u slučaju potrebe mogao da reaguje. Mnoga pitanja su još uvek otvorena, na primer pitanje osiguranja. Postavlja se i pitanje da li bi ljudi bili spremni da svoj život ili život svoje dece prepuste kompjuteru na četiri točka.
Autorka: Željka Bašić- Savić
Odg. urednica: Ivana Ivanović