Kompjuteri se nadziru od 2005!

Iz njegove izjave koju je prenelo više nemačkih medija nije sasvim jasno da li je reč o osumnjičenima za terorističku ili za antidržavnu delatnost. Nemačke vlasti su se posle 11. septembra 2001. pridružile borbi protiv terorizma u svetu ali prošle godine je u nacrtu zakona o legalizaciji špijuniranja građana malo-pomalo počeo da se provlači pojam borbe protiv onih koji bi mogli da podrivaju državu. A to je već nešto drugo.

Jasno je da nije lepo da se građanima objašnjava zašto bi trebalo uvesti neku meru ako se zna da se ta mera već primenjuje. Ovaj podatak dolazi u nezgodnom trenutku po nemačku unutrašnju politiku koju je ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble već ustalasao svojim predlozima o uvođenju centrala sa biometričkim podacima građana i ukidanju takozvane pretpostavke o nevinosti.: «Teroristička opasnost je prisutna i ovde, hteli mi to da vidimo ili ne, mi nismo ostrvo blaženih, tog ostrva – nema».

Posle jučerašnjeg saznanja su se, međutim, pobunili i mnogi političari. Tako je poslanički klub liberala zatražio da se sa špijuniranjem računara prestane bar dok ustavni sud ne donese odluku o tome. Ustavni sud je to već zabranio policiji. No, tajne službe su drugi par rukava. Predsednica udruženja za zaštitu podataka FeBud, poznatog po dodeli negativne nagrade «Veliki brat», Rena Tangens, kaže: «Mi smatramo da je fatalno to što se pod vidom borbe protiv terorizma došlo dotle da se svako sredstvo ograničavanja građanskih prava smatra ispravnim. Tajne službe se očigledno ne pridržavaju nikakvih pravila. Ali, mi već vidimo da, ako neka mera danas nije zakonom dozvoljena, sutra će već biti napisan novi zakon, pa ako nije u skladu sa ustavom, prekosutra će biti menjan i ustav. Na taj način se ukida naša pravna država za koju političari tvrde da žele da je zaštite»

Nemačka vlada smatra da sadašnji zakoni dopuštaju da tajne službe putem specijalnih programa preko interneta prodiru u privatne računare. Postoji i službeni propis o tome koji je potpisao bivši ministar unutrašnjih poslova Oto Šili.

I velikom broju političara se špijuniranje računara ne sviđa. Možda i zbog toga što svi oni koriste računare i internet i znaju koliko privatnih i poverljivih stvari čuvaju na svojim hard diskovima. Što reče portparol poslaničkog kluba socijaldemokrata Diter Vifelspic, «I na hard-disku imamo spavaće sobe».

Na činjenicu da se građanima prezentirala diskusija o uvođenju jedne mere a da im se ne kaže da je ona praktično već odavno uvedena, aktivisti zaštite podataka gledaju sa najvećim neodobravanjem. Rena Tangens: «Zaista se osećam da su me političari nasamarili, i to je nešto što jako narušava poverenje u pravnu državu».