Komunisti strahovali od Jevreja

Služba državne bezbednosti u Čehoslovačkoj imala je svuda svoje doušnike. Upravo bi jevrejske institucije danas mogle da posluže kao primer za to kako je tajna policija radila, kako je širila vlast i kako je lomila ljude.

„Svako je imao krug ljudi sa kojima je mogao otvoreno da razgovara. Bilo je i onih drugih sa kojima je bilo bolje ne razgovarati tako otvoreno. Svi su znali da otvorenost sa njima nije preporučljiva. Pa ipak, bilo nam je svima jasno da bi svako od nas, kad tad mogao da bude pozvan na saslušanje“, seća se Jirži Danicek.

On je danas predsedavajući u Federaciji jevrejskih zajednica u Češkoj. To što je on doživeo, spadalo je u sistem državne bezbednosti: na papiru je postojala verska sloboda, ali u svakodnevnom životu članovi te zajednice su izbegavani i izolovani.

Praško proleće - cionistička zavera

Bila je to hladna računica komunističkih vlastodržaca, kaže Ondrej Kutek. On radi u praškom ministarstvu unutrašnjih poslova i godinama je istraživao po arhivima.

„Sama pomisao da Jevreji pokušavaju da zauzmu vodeće pozicije i da preko svojih mračnih mreža utiču na društvo, bar nesvesno je uticala na porast antisemitizma. Tu je bila i sumnja da Jevreji ugrožavaju državu svojim ambicijama.“

Zato se služba državne bezbednosti infiltrirala u sve jevrejske institucije. Cilj je bio stvaranje spiska sa imenima svih čehoslovačkih Jevreja, sa podacima o njihovoj profesiji i privatnim kontaktima.

„Sistematski su tražili Jevreje u opozicionom pokretu, a neke su i našli. Time su stvorili legendu o jevrejskoj opasnosti. To je išlo toliko daleko da je i Praško proleće tumačeno kao rezultat cionističke zavere“, kaže istoričar Ondrej Kutek.