Konačna presuda „vukovarskom dvojcu“

Presuda „vukovarskoj trojki“ (predmet se na sudu vodi pod nazivom „Vukovarska bolnica“) izrečena je u septembru 2007. godine. Kako je istaknuto u njenom obrazloženju, predmet se nije bavio zbivanjima u Vukovaru, već „tragičnim događajima na Ovčari 20. novembra 1991. kada su, kako je dokazano, ubijene 194 identifikovane osobe, dok su pre toga ratni zarobljenici mučeni (…) zbog svog učešća u hrvatskim snagama u bitki za Vukovar.“

Prema dokazima, utvrđeno je da u tim zločinima haški optuženici nisu bili direktni učesnici, već da su to učinili pripadnici srpske Teritorijalne odbrane i srpskih paravojnih snaga. Takođe je utvrđeno da ni jedan od optuženih nije izdao naređenje za ubistva i mučenja.

Bez žalbe na oslobađanje Radića

Mrkšić je bio taj koji je naredio evakuaciju vukovarske bolnice, a zadatak je poverio Šljivančaninu, koji je trebalo da ljude u bolnici razdvoji u dve grupe - civile i, kako je to u završnoj reči rekao sudija Kevin Parker, „osumnjičene za ratne zločine“. A Mrkšićev je „greh“ sledeći: iako je znao da su na Ovčari, gde su odvedeni zarobljenici iz Vukovarske bolnice, pripadnici TO i paravojnih jedinica, „kao i za pretnju koju oni predstavljaju za ratne zarobljenike“, tadašnji je komandant prestižne Gardijske motorizovane brigade JNA ipak povukao svoje jedinice iz tog objekta.

Ali, i pre toga su snage kojima je komandovao Mrkšić zarobljenike u hangarima na Ovčari držale u neljudskim uslovima, ocenio je Tribunal. Ukratko, Mrkšić je proglašen krivim za kazneno delo pomaganja ubistava, mučenja i okrutnog postupanja zbog čega mu je dosuđena kazna od 20 godina zatvora.

Pet zatvorskih godina kazna je koja je izrečena Veselinu Šljivančaninu za pomaganje i podržavanje mučenja ratnih zarobljenika. Kako su obrazložile sudije, njegov je propust bio što nije osigurao odgovarajuću stražu JNA na Ovčari koja bi sprečila „srpsku Teritorijalnu obranu i paravojne snage da tuku ratne zarobljenike kako bi ih kaznili za njihovu pripadnost hrvatskim snagama u Vukovaru.“

Treba istaći da su sve optužbe za zločine protiv humanosti odbačene, jer je Sudsko veće ocenilo da na Ovčari nisu ubijeni civili, nego ratni zarobljenici dovedeni iz vukovarske bolnice, gde su bili posebno izdvojeni „zbog svog učešća u hrvatskim vojnim snagama u Vukovaru.“

Značajno je to da se tužilaštvo nije žalilo na deo presude prema kojoj je trećeoptuženi u tom predmetu, bivši kapetan JNA Miroslav Radić, oslobođen krivice po svim optužbama i pušten iz pritvora Međunarodnog suda. Dokazi koji bi ga teretili za Sudsko veće nisu bili uverljivi – i optužbe tužilaštva da je komandat čete 1. bataljona Gardijske motorizovane brigade „znao ili imao razloga da zna da su vojnici pod njegovom komandom počinili zločine na Ovčari“ pale su u vodu.

Razočaranost u Hrvatskoj

U hrvatskoj javnosti presuda „vukovarskoj trojki“ nazvana je skandaloznom. Isticalo se da je, usprkos masovnom pokolju za koji se terete, ukupna dosuđena zatvorska kazna samo 25 godina. Ogorčenost je tim veća jer su Mrkšić, Šljivančanin i Radić (uz bivšeg vukovarskog gradonačelnika Slavka Dokmanovića, koji je u Sheveningenu izvršio samoubistvo) jedini koji su zbog zločina u Vukovaru stigli u Hag.

Čuli su se komentari da bi presuda „toj trojici bila oštrija da su osuđeni u Beogradu“. Čak je i jedan od advokata iz Srbije Momčilo Bulatović izjavio da bi „vukovarska trojka u Beogradu dobila drakonske kazne“. (No, i to je sada pod znakom pitanja jer je na ponovljenom suđenju na specijalnom sudu u Beogradu direktnim egzekutorima sa Ovčare dosuđena kazna od 20 godina – op. a.)

Posle izricanja presude Mrkšiću, Šljivančaninu i Radiću ratna i sadašnja direktorka Vukovarske bolnice dr Vesna Bosanac samo je rekla da rad Haškoga suda „jednostavno nema smisla“. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić nije krio razočaranost: „Očekivali smo nešto više pravde u Haškom tribunalu“, izjavio je.

Ugledni pravni stručnjak Ivo Josipović, međutim, smatra da je sudsko veće sudilo pravedno, na osnovu onoga što su dobili tokom postupka – pri tom je potpuni promašaj na strani tužilaštva, koje je očigledno loše obavilo posao.

„S obzirom na razmere zločina, u Vukovaru je bila industrija smrti, bio je to tako strašan zločin da onaj ko je sudskom presudom proglašen krivim može da dobi jedino maksimalnu kaznu“, smatra Josipović.

A kako je istaklo u svom obrazloženju i samo Sudsko veće, optužnica se nije bavila okolnostima rata u Vukovaru. Većina tih pitanja sadržana je u optužnici protiv haškog begunca Gorana Hadžića.

Pogodnost za hrvatsku tužbu protiv Srbije

Međutim, ključan je još jedan detalj. Kada je haško tužilaštvo prvi put 1995. sastavilo optužnicu protiv „vukovarske trojke“ jedna od njenih glavnih tačaka teretila ih je za učešće u „udruženom zločinačkom poduhvatu“ kome je bio cilj progon Hrvata i drugih nesrba koji su se, posle pada Vukovara 18. novembra 1991. nalazili u vukovarskoj bolnici. Stav sudskoga veća: „Nema direktnih dokaza koji to pokazuju.“

Ministar pravosuđa i pravni zastupnik Hrvatske pred Haškim sudom Ivan Šimonović u takvom obrazloženju iščitava i nešto pozitivno:

„Sud je u tom postupku ukazao na to da nedvosmisleno postoji komandni lanac, gde se pukovnik, kasnije general Mrkšić nalazi na čelu svih jedinica koje su delovale na tom području - ne samo jugoslovenske vojske nego i paravojnih jedinica i teritorijalaca. Za hrvatsku tužbu (pred Međunarodnim sudom pravde) to olakšava utvrđivanje komandne odgovornosti JNA i države čija je to vojska bila“, protumačio je Šimonović.

No, dalje od Mrkšića u tom komandnom lancu Haški tribunal nije išao. Optužnica protiv samog vojnog vrha, sa tadašnjim jugoslovenskim saveznim sekretarom za obranu Veljkom Kadijevićem na čelu, u Hagu nije podignuta. Za ratne zločine počinjene u Vukovaru i drugim delovima Hrvatske protiv njega i drugih u političkom i vojnom zapovjednom lancu optužnica leži na Županijskom sudu u Osijeku. Na popisu je i cela „vukovarska trojka“ iz Haga.

Za okvir (ako postoji): Sud je u predmetu „Vukovarska bolnica“ razmatrao samo onaj trenutak kada je posle višemesečne opsade Vukovar pao, a Veselin Šljivančanin predstavnicima Međunarodnog crvenog krsta i Evropske zajednice - koji su došli da provere šta je s ranjenicima u vukovarskoj bolnici i ratnim zarobljenicima - izgovara rečenicu:

„Gospodine, ovde su i večeras ginuli moji vojnici. I, gospodine, ovde je rat. Mi se trudimo svima vama da obezbedimo sigurnost i mir, a vi meni ističete probleme. Ako vam se ne sviđa, izvolite, vratite se, idite tamo gde vam se sviđa.“

Autor: Tatjana Mautner

Odgovorni urednik: Ivan Đerković