Konačno – vreme je za pivo u bašti

Sa preko sto pivnica na otvorenom, Minhen je neosporna pivska metropola Nemačke. Najveća, sa oko 8.000 mesta, pripada Kraljevskoj bašti jelena (Königliche Hirschgarten). Kralja više nema više kralja, nema ni jelena, ali i dalje ima mnogo žednih koji traže okrepljenje u ugodnoj senci...

Zvanično, tek je ukaz bavarskog kralja Maksimilijana 1812. dozvolio pivnicama da prošire svoje usluge i na bašte. Najstarija bašta u Minhenu je bašta Avgustinaca, pod impozantnom senkom starih kestenova. I dalje se tradicionalno zvonom objavljuje otvaranje svakog novog bureta.

Mnogi stanovnici Minhena ne umeju da objasni zašto je centralni ukras njihovog Engleskog parka – kopija kineske pagode. Ali posetiocima tamošnje prostrane pivnice to je svejedno – najkasnije nakon treće krigle i par „sitnica“ da se prezalogaji. Tu im se rado priključuju i brojni turisti, a zna i da zasvira i pleh-muzika.

Kad je reč o pivu na svežem vazduhu, Bavarci tu ne znaju za šalu: to je pokazala i „revolucija“ koja je izbila oko pivnice šumskog gazdinstva Grosheselohe 1995. kad su se okolni stanovnici pobunili zbog buke i tražili da se pivnici skrati radno vreme. Tadašnji pokrajinski premijer Edmund Štojber pokazao je na čijoj je strani: s kriglom u ruci. Pivnica još uvek radi do 23 sata.

Posebna priča su piva iz bavarskih manastira, iako samo retki proizvode tolike količine da bi njihovo pivo moglo da se nađe u prodaji i van tog mesta. Najveća takva je pivnica benediktinskog manastira Andehs, a tu se, naravno, takođe može uživati u pivu na otvorenom. Voda za to pivo dolazi iz dubine Svetog brda na kome je podignut manastir.

Najstarija manastirska pivnica na svetu, benediktinaca u Veltenburgu, proizvodi svoje pivo još od – 1050. godine! Oni su, dakle, odavno utvrdili da pivo godi i u manastirskoj bašti, a toliko mnogo iskustva navelo ij je i na domišljatost: ko će stalno da die u podrum po pivo? Zato je instaliran „pivovod“ koji pivo dovodi direktno iz podruma do krigli žednih gostiju.

Gotovo svaka seoska gostionica u Bavarskoj ima svoju terasu, i ta pametna praksa brzo se proširila i po drugim pivskim regionima Nemačke. Ovo je bašta pivnice u Kelnu, u Folksgartenu, odlično mesto za hladno pivo još od 1891. Tamo može da se popije i lokalna vrsta piva – Kelš. Koja je razlika Kelša i bavarskog piva? Probajte, pa vidite. A ako ne utvrdite posle prve čaše – probati još par puta.

Naravno, i tamo je 1837. otvorena pivnica u Prateru otvorila baštu. Slično kao istoimeni zabavni park u Beču, i tamo je u početku bio vašar i održavane su predstave primerene za široke narodne mase. Bašta te pivnice i danas u sred Berlina nudi za oko 600 gostiju okrepljenje u senci starih kestenova.