Konflikt u Siriji podelio G20

Sjedinjene Američke Države su usamljene u svojoj spremnosti da vojno intervenišu u Siriji. Ali zato su se čule oštrije reakcije izvan Samita. Američka ambasadorka pri UN Samanta Pauers neobično otvoreno je na Rusiju svalila krivicu za blokadu sirijskog pitanja u Savetu bezbednosti: „Rusija taj Savet tretira kao taoca. Saradnja sa našim ruskim kolegama ne daje nam ni najmanje povoda da budemo optimistični. Ruska vlada je zaštitnik režima koji je počinio najgnusniji napad hemijskim oružjem.“

Putin protiv vojne intervencije, Merkel za političku podršku

Predsednici Barak Obama i Vladimir Putin tražili su u Sankt Petreburgu mogućnost za neformalne razgovore. Ipak nakon poslednjih obostranih napada, šanse za sporazum koji bi obema stranama sačuvao obraz, bile su vrlo loše. I nemačka kancelarka Angela Merkel je snizila očekivanja: „Verujem da je predsednik Rusije, naravno, odgovoran domaćin i da ćemo na Samitu G20 govoriti i o Siriji. Ali ko je pažljivo slušao, video je da su mišljenja podeljena oko toga ko je koristio hemijsko oružje. Zato još uvek ne vidim da ćemo postići zajednički stav na primer u Savetu bezbednosti UN.“

Nemačka kancelarka je istakla da je možda još važnije pitanje kako dalje sa konfliktom u Siriji: „Imamo milione izbeglica. Imamo 100.000 i više žrtava ovog rata. Taj rat mora biti okončan. I to je moguće samo na političkom nivou. Nemačka je jasno rekla da neće učestvovati u vojnim akcijama. Ali, Nemačka može da pruži humanitarnu pomoći političku podršku.“

Putin je prvog dana Samita jasno rekao da ne treba očekivati promenu ruske pozicije. Vojni napad protiv Sirije se ne može ničim opravdati, rako je Putin.

Nepomirljivi stavovi

Koliko su nepomirljivi stavovi dveju sila, pokazuje i izjava ruskog političara Sergeja Ivanova: „Nakon što sam čuo da je šef Pentagona najpre rekao da Rusija snabdeva Siriju hemijskim oružjem, a potom korigovao izjavu da nije reč o hemijskom oružju već o materijalima za njihov razvoj i proizvodnju, moram da kažem da je to prava besmislica.“

Američke diplomate u Sankt Peterburgu govore o tome da Obama uopšte ne računa s dogovorom na Samitu. Otpor Rusije je suviše veliki. Ipak, on je želeo da još jednom pozove na delovanje sila po pitanju Sirije, uprkos blokadi u Savetu bezbednosti UN. Obama je dobio podršku od britanskog premijera Dejvida Kamerona. On je na marginama Samita, u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da nove analize uzoraka sve jasnije pokazuju da je sirijski režim počinio napad hemijskim oružjem.

Šta će biti od konferencije o Siriji?

Nejasno je šta će biti sa odavno planiranom konferencijom o Siriji. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun na Samitu G20 je ponovo zahtevao da ke Konferencija sazove što je brže moguće.

Šef nemačke diplomatije Gido Vestervele je umesto toga predložio da se u rešenje sukoba uključi Međunarodni krivični sud. Time bi bile omogućene istrage o navodnom korišćenju otrovnog gasa, rekao je Vestervele. On se zalaže za to da Savet bezbednosti UN dodeli za to mandat krivičnom sudu.

I Evropska unija o Siriji

Kriza u Siriji je takođe centralna tema današnjeg (6.9.) sastanka 28 ministara odbrane EU u litvanskoj prestonici Viljnusu. Na njoj učestvuje i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton: „Niko ne spori da je došlo do napada hemijskim oružjem. Pričala sam sa predstavnicima različitih zemalja. Mišljenja se razlikuju po tome ko je koristio otrovni gas, ali niko to ne osporava“, rekla je Ketrin Ešton

Autorka: Ivana Ivanović (ard)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković