Konstrukcije koje štede materijal i energiju

Naše zgrade su građene da bi se zaštitile od atmosferskih uticaja; hlađene, grejane ili postavljane u senku. I to u vremenu u kome potreba za energijom nesmanjeno raste, ali je resursa sve manje. Zbog toga sve više inženjera i naučnika traži da promenimo perspektivu: prirodu ne bi trebalo da posmatramo kao „neprijateljsku silu“, već da od nje „ukrademo“ poneku ideju o efikasnom korišćenju energije. Na forumu o energetici nedavno održanom u Briksenu u južnom Tirolu, neke od ključnih ideja izneo je Džems Lo, arhitekta iz Hong Konga. On traži da se vratimo bionici i načinu razmišljanja čuvenog američkog arhitekte Bakminstera Fulera, koji je još sredinom 20. veka pokušavao da prilagodi svoje nacrte onima koje je nudila sama priroda. Fuler je, na primer, krajem 40-ih godina projektovao tzv. geodetsku katedralu, polukružnu konstrukciju od trouglova koji se međusobno stabilizuju. Kao uzor mu je poslužio – pčelinjak.

Rešenje u termitnjaku

Slične ideje je sledio i Mik Pirs. On je 1996. u Harareu projektovao „Istgejt centar“, veliki tržni i poslovni centar, koji je imao – prirodnu klimatizaciju. Pri tome se poslužio rešenjem koje je našao u – termitnjaku. Termiti grade relativno visoke stubaste konstrukcije koje imaju veoma promišljen sistem vazdušnih kanala; osim toga, oni „hvataju“ svaki dašak vetra i sprovode ga kroz svoju građevinu u toplim godišnjim dobima. Potrošnja energije u termitnjaku, prema navodima graditelja „Istgejta“, proporcionalno gledano, iznosi deset odsto potrošnje jedne poslovne zgrade. Džems Lo svojim konstrukcijama ide mnogo dalje od Fulera i Pirsa. Na forumu u Briksenu, on je predstavio dva projekta. Jedan je poslovna zgrada u Mumbaju, koja liči na predimenzioniranu fudbalsku loptu, a drugi je “Tehnosfera” koja bi trebalo da “nikne” u Dubaiju. Ova potonja bi trebalo da bude kugla sa vodopadima, uzgojem ribe i specijalnim omotačem od površina za fotovoltaiku i solarnih tabli, omotačem koji sprovodi sunčevu svetlost u unutrašnjost zdanja.

Prav ugao guta materijal i energiju

Rad Džemsa Loa nije nesporan. Jer, prvo čega se odrekao u svojim projektima jeste – prav ugao. “U prirodi ne postoji prav ugao”, kaže, i dodao da je u pitanju forma koja guta materijal i energiju. Njegova poslovna zgrada u Mumbaju ima jajastu formu i tako za 20 odsto manju spoljnu površinu – pri jednako velikoj unutrašnjoj površini. U prirodi postoje mnogobrojni primeri konstrukcija visokog energetskog učinka, bilo da se radi o ekstremno lakim, a ipak stabilnim ljušturama algi, ili konstrukciji drveća kod koga su jače opterećeni delovi stabilnije konstrukcije od slabije opterećenih grana. Tako se štede materijal i energija. U građevinskoj industriji preovladava upotreba nosača sa T-formom, koji se prave od iste količine materijala bez obzira na to gde se upotrebljavaju. Tu je ključ mudrosti prirode: u njoj se ne rasipaju ni energija, ni materijal.

Autor: Saša Bojić (agencije)

Odg. urednica: Ivana Ivanović