"Konstruktivan dijalog na najvišem nivou ponovo uspostavljen"

Državni sekretar SAD Kondoliza Rajs pozvala je Srbiju na saradnju u narednom periodu, dok se Kosovo približava nezavisnosti, izjavio je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta. Kako je rekao isti izvor, Rajsova je sinoć u Vašingtonu sa srpskim ministrom spoljnih poslova Vukom Jeremićem razgovarala o statusu Kosova i "neispunjenim obavezama Srbije" prema Haškom tribunalu. "Kosovo je bilo glavna tema razgovora. Svi znaju da će Kosovo uskoro biti nezavisno, a mi pozivamo Srbiju na saradnju u narednim mesecima", kazao je neimenovani zvaničnik.

Šef srpske diplomatije izjavio je sinoć posle sastanka sa američkom državnom sekretarkom da je između Srbije i SAD ponovo uspostavljen konstruktivan dijalog na najvišem nivou i pored međusobnih razlika po pitanju Kosova. Jeremić je naglasio i da u razgovoru sa Rajsovom nije postignuta saglasnost oko toga šta je idealno rešenje za status Kosova.

Kondoliza Rajs se u ponedeljak u Vašingtonu sastala i s kosovskim liderima, kojima je prenela da SAD ostaju pri stavu da Kosovo treba da bude nezavisno i istovremeno ih pozvala na strpljenje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je u petak uveče u Vašingtonu da je između Srbije i SAD ponovo uspostavljen konstruktivan dijalog na najvišem nivou i pored međusobnih razlika po pitanju Kosova. "Ponovo imamo konstruktivan dijalog na najvišem nivou između Beograda i Vašingtona. Mislim da je to dobar početak za važan period koji je pred nama u kojem treba da se donese rešenje za budući status Kosova i Metohije koje će omogućiti mir i stabilnost na zapadnom Balkanu", rekao je Jeremić posle sastanka sa američkom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs. "Ono oko čega se ne slažemo, to je šta je idealno rešenje za budući status Kosova i Metohije. Ali ono oko čega smo se složili jeste da je pred nama važan period koji treba iskoristiti na ozbiljan način, a to znači iskoristiti ga za pregovore", kazao je Jeremić.

Prema njegovim rečima, kao i Beograd, i SAD podržavaju suštinske pregovore, i dodao da u razgovorima nije bilo puno reči o ishodu pregovora sada, kako je rekao, "kada su oni pred nama". "Naš stav je da je bilo kakva nezavisnost neprihvatljiva, američki stav je da oni podrzavaju nezavisnost Kosova", rekao je Jeremić. On je izrazio optimizam da će odnosi Srbije i SAD krenuti uzlaznom putanjom i da će Vašington prihvatiti da svako rešenje mora biti zasnovano na principima iz Povelje UN kao i principima međunarodnog prava.

Šef srpske diplomatije Jeremić izjavio je da bi nametnuto rešenje za status Kosova moglo da ugrozi napredak koji je Srbija ostvarila od demokratskih promena 2000. godine, ali i da izazove nestabilnost u celom regionu. U obraćanju u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, on je rekao da je potrebno što pre početi nove pregovore o budućem statusa Kosova, koji neće biti opterećeni nikakvim jednostranim potezima, nepotrebnim odlaganjima, ograničenjima i unapred utvrđenim ishodom. Prema njegovim rečima, kompromisno rešenje treba da se zasniva na nizu multilateralno prihvaćenih pravila utemeljenim na zajedničkim vrednostima.

Jedno od tih pravila, kojih je naveo ukupno osam, bila bi konsolidacija demokratije u Srbiji kao ključne zemlje regiona koja može da podstakne i ubrza pridruživanje regiona EU, i koja neće biti izložena opasnosti nametnutog rešenja za Kosovo. "Ako Srbija posrne, onda će i ceo region. Jedino uspeh Srbije garantuje napredovanje zapadnog Balkana, tako da postoji stvarna opasnost da povratak Srbije u nedavnu prošlost gurne region nazad u 1990-te", rekao je Jeremić. On je upozorio da bi, ako nezavisnost Kosova bude nametnuta suprotno volji demokratskih vlasti Srbije i bez odluke u Saveta bezbednost UN, "ceo niz etničkih problema i podela mogao da izbije na površinu".

Prema njegovim rečima, kosovski predsedan ne bi pogodio samo zapadni Balkan već bi i u celom svetu moglo doći do produbljavanja postojećih sukoba, obnavljanja "zamrznutih sukoba" i izbijanja novih. "Doktrina prisilne podele međunarodno priznatih zemalja - ono što predstavlja nametanje Srbiji nezavisnosti Kosova, moglo bi postati prihvatljiva norma u međunarodnom sistemu", upozorio je Jeremić. On je rekao da na Kosovo ne treba gledati kao na jedinstven slučaj u svetu i ocenio da bi stavljanje Srbije pred "nemoguć izbor" da bira između Evrope i Kosova bila "u najmanju ruku nepristojna ponuda u Evropi 21. veka".

Među osam pravila koje je naveo kao okvir za rešavanje statusa Kosova, Jeremić je ukazao na potrebu brže integracije zapadnog Balkan u EU i NATO i očuvanje međunarodno priznatih granica i poštovanje suverenita zemalja regiona. Naveo je i davanje najšire moguće samouprave pokrajini Kosovo, međunarodne garancije za očuvanje kulturne i verske baštine, kao i za zaštitu ljudskih i manjinska prava za sve stanovnike Kosova, uključujući stvaranje uslova za održiv povratak raseljenih.

Jeremić je istakao da su za postizanje kompromisnog rešenja neophodni i sveobuhvatni napori u cilju pomirenja Srba i Albanaca, kao i "bezuslovna posvećenost očuvanju trajnog mira", odnosno potpuna posvećenost svih strana miroljubivom rešenju. Ministar inostranih poslova Srbije.

On je izjavio i da je ohrabren time što neke evropske zemlje pokazuju znake protivljenja priznavanju nezavisnog Kosova. U intervjuu za agenciju Asošijeted pres, Jeremić je kazao da će Srbija iskoristiti period novih pregovora da izvrši pritisak za rešenje koje je manje od nezavisnosti. Ministar je rekao da je "sve veći broj zemalja koje shvataju da je cena nametanja rešenja izvan Saveta bezbednosti UN visoka i da zato počinju da razmišljaju da li postoji optimalnije rešenje".

Članice Evropske unije bile su jedinstvene u podršci rezoluciji UN kojom bi se omogućilo da na Kosovu razmesti svoju misiju i zameni sadašnju administraciju UN, a sve to u okviru šeme nadgledane nezavisnosti. Ipak, Španija, Slovacka, Grčka i Kipar izrazili su rezerve prema izgledima da Kosovo dobije nezavisnost bez rezolucije Saveta bezbednosti UN. Prošle sedmice, predlagaci rezolucije - zapadne članice EU i SAD - odlučili su da se o predlogu ne glasa u Savetu bezbednosti, već da se proces izmesti u okvire Kontakt grupe i da dve strane održe nove pregovore tokom 120 dana.

On je kritikovao i u više navrata iznete ocene američkih zvaničnika da bi dalje odlaganje davanja nezavisnosti Kosovu moglo voditi nasilju kosovskih Albanaca, frustriranih procesom. "Veoma je opasno ako govorimo o frustraciji jedne etničke zajednice zbog neispunjavanja njihovih maksimalističkih zahteva i pretnjama nasiljem. Međunarodna zajednica ne bi smela da toleriše pretnje nasiljem", ukazao je ministar.