Kontrola „do gole kože“, što pre to bolje!

Aerodrom u Amsterdamu Šiphol od januara primenjuje aparate za skeniranje celog tela, za sve putnike koji lete za SAD. A u Nemačkoj političari i stručnjaci danima raspravljaju o „skeniranju do gole kože“ na aerodromima. Tabloid Bild piše:

„Tema rasprave jeste zaštita intimne sfere. I to baš u zemlji u kojoj finansijska služba ima uvid u stanje žiro računa, a policija pravi jasne fotografije onih koji prekoračuju brzinu. Svako životno osiguranje može da ispituje potencijalne mušterije o bolestima. A kada tražite kredit u banci morate finansijski da se „ogolite“. Rasprava o skenerima se vodi u zemlji u kojoj milioni ljudi dobrovoljne iznose na internetu svoje privatne stvari. Zato ta rasprava o „skeniranju do gole kože“ jeste vic. Ovde je reč samo i jedino o bezbednom putovanju avionom. Teroristi su sve dovitljiviji, zato su nam potrebni skeneri – što brže to bolje!“

Sumrak CIA, Obama „ratnik“

O propustima i gubicima CIA, Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Za CIA će kraj 2009. ostati u sećanju kao jedan od najmračnijih perioda u istoriji te američke agencije. Posle neuspelog samoubilačkog napada za Božić, ispostavilo se da CIA nije ozbiljno shvatila upozorenja koja je prosledio otac atentatora američkoj amabasadi u Nigeriji. CIA nije stavila ime Umara Faruka Abdulmutalaba na listu sumnjivih i tako sprečila njegovo ukrcavanje u avion za SAD. A samo pet dana posle tog propusta, CIA je tokom jednog samoubilačkog napada na istoku Avganistana izgubila sedam svojih agenata.

Obama je pred sam kraj 2009. u potpunosti postao „ratni predsednik“, čiji su napori oko reforme zdravstva i stabilizacije privrede potisnuti u drugi plan. Sa jedne strane, Obama je izložen sve oštrijoj kritici zbog spore i suzdržane reakcije na „slučaj iz Detroita“. A sa druge, američki predsednik već sada mora da računa sa daljim gubicima u ratu u Avganistanu. Ove godine poginulo je 310 američkih vojnika, najviše u jednoj godini, od početka rata 2001. Istovremeno je u 2009. bilo najviše terorističkih napada i pokušaja atentata, od 11. septembra 2001..“

na sledećoj strani:

Iran: narod, ipak, voli predsednika

Iran: narod, ipak, voli predsednika

Nasilje iranskih vlasti nad pristalicama opozicije takođe je tema komentatora. Badiše cajtung prenosi:

„Predsednik Mahmud Ahmadinedžad, koga pre svega podržavaju siromašni i neobrazovani slojevi stanovništva, zna da svoju moć mora postepeno da gradi. Trupe batinaša koje pokušavaju da ućutkaju demokratsku opoziciju rade po nalogu njegovih ljudi. Ako postanu dominantne u sukobu, Iran bi uskoro mogao da se razvije u diktaturu, u kojoj glavnu reč vode snage bezbednosti, a ne verski lideri“.

Kiler nahrihten piše:

„Strah od haosa i anarhije sprečavao je do sada mnoge Irance da se priključe opoziciji. Istovremeno se ne može reći da Ahmadinedžadu nedostaje podrška. Pre svega siromašni ljudi u rurskim obalstima vide predsednika kao jednog od „svojih“. Paravojna Revolucionarna garda duguje svoju moć Ahmadinedžadu. Snage bezbednosti su na njegovoj strani. Tako se nameće pitanje, da li je iransko društvo najmodernije na Bliskom i Srednjom istoku, zaista spremno za sekularno i demokratsko političko uređenje. Spremnost opozicionog vođe Musavija da umre kao heroj, pre ukazuje na suprotno“.

priredila: Ivana Ivanović

odg. urednik: Nemanja Rujević