Kontroverzni video snimci iz Sirije

Čovek koji mobilnim telefonom snima vlastito bežanje od napada helikoptera rizikuje svoj život. Čuju se rafali mitraljeza, gust dim po ulicama. Ovi snimci mogu se videti u dnevniku nemačkog javnog servisa. Njima se dokumentuju napadi sirijske vojske na civilno stanovništvo u Alepu. Na licu mesta nije bilo novinara. Gledaoci veruju televiziji. Ali,kako televizijski novinari mogu da znaju, šta ovi snimci zaista pokazuju?

Proveravanje indicija

Verifikovanje snimljenog materijala – na primer u redakciji vesti prvog programa nemačke televizije, u redakciji Dnevnika u Hamburgu, zadatak je Mihaela Vegenera i njegovih kolega. Vegener je urednik i svakoga dana sa svojim kolegama pretražuje Tviter, Ju Tjub i Fejsbuk u potrazi za video snimcima koji bi mogli biti upotrebljeni u vestima i pokušava da razjasni njihovo poreklo. „To je proces traženja indicija. Gledamo i postavljamo pitanja: Da li je to zaista snimljeno na navedenoj lokaciji? Da li je to moguće?“

Četvorostepeni proces verifikacije

Redakcija večernjeg Dnevika osmislila je svojevrsni proces verifikacije kako bi u četiri faze proverila autentičnost video snimka načinjenog mobilnim telefonom. Prvi stepen se sastoji u poređenju snimljenog materijala sa drugim izvorima, na primer sa agencijskim vestima. Redakcije tako mogu da ustanove da li je zaista na mestu gde je snimljen video bilo oružanih sukoba.

Drugi korak je provera izvora. Tu se postavlja pitanje autora video snimka i njegove verodostojnosti. Da li je osoba koja je stavila video na internet, poznata? Da li sa njom može da se uspostavi kontakt? Da li joj se može verovati?

Treći korak je poređenje informacija sa stručnjacima. To znači, Vegener i njegove kolege pokazuju na video korespondentima Prvog programa nemačke televizije, Nemcima koji žive u Siriji ili su tamo živeli, saradnicima nevladinih organizacija, koji poznaju zemlju. „Pitamo stručnjake da li je to što se vidi na snimku, zaista moguće? kaže Vegener. U četvrtoj i poslednjoj fazi se proverava da li je video tehnički manipulisan i obrađen.

Nema apsolutne sigurnosti

Čak i ako na kraju verifikacionog procesa sve indicije ukazuju na to da je video autentičan, to ipak ne predstavlja nedvosmislen dokaz. Martin Velker, profesor novinarstva iz Lajpciga smatra da je upravo tu opasnost. „Redakcije se kreću u opasno sferi poluistina i manipulisanih činjenica“„ kaže Velker. Zato one, kod svakog novog videa moraju da razmotre, koliko je on relevantan za vesti i da odluče da li se mogu emitovati snimci čija istinitost nije nedvosmisleno dokazana.

Pošto nema stoprocentne sigurnosti, Mihaelu Vegeneru je posebno važno da televizijski novinari prema gledaocima budu pošteni i transparentni. To znači, da se uvek mora navesti izvor informacija i da komentar bude uzdržan. „Ako video ne možemo stoprocentno da verifikujemo, onda to moramo i da kažemo“ dodaje Vegener.

Na primer, da li je video na kojem se vidi kako vojska puca na civile odista iz Alepa, gledaoci će tek kasnije saznati.

Autori: Nikolaus Štajner / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon