Koridor 10 za političku zloupotrebu ministara

Koncesija za autoput Horgoš-Požega otvorila je i pitanje razvoja putne infrastrukture u Srbiji. Analitičari ocenjuju da je to jedan od ključnih zadataka zemalja u tranziciji, koji je nužan za ekonomski napredak. Srbija ipak kasni u tom poslu, i stoga postoji opasnost da bude zaobiđena u drumskom saobraćaju. Alternativni pravci već postoje, jer su susedne zemlje mnogo ulagale u rekonstrukciju postojećih i izgradnju novih puteva.

Vlada Srbije je nakon pritiska javnosti objavila i anekse ugovora o koncesiji za autoput Horgoš- Požega u kojima su i pojedini finansijski detalji tog aranžmana. Odmah se postavilo novo pitanje važnosti i isplativosti tog projekta. Objavljivanje finansijskih detalja vezanih za koncesionu naknadu i način korišćenja, kao i garancije za obezbeđenje sredstava za izgradnju izazvali su reakcije čelnika vojvođanske vlasti; oni strahuju da će taj ugovor između ostalog dovesti i do porasta cena putarine. „Ako koncesija bude trajala 30 godina, koncesionar će odneti 200 miliona evra više nego što smo planirali“, izjavio je predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš. Zamenik glavnog urednika magazina „Ekonomist“ Miša Brkić za Radio Dojče Vele kaže da su to prve nepouzdane računice, ali da nije isključeno da putarine porastu:

„Neko od ministara je i najavljivao da bi to moglo da se uskoro dogodi. To je cena koju će građani Srbije, ako se dogodi, platiti ili za neiskustvo, ili za brzopletost, ili nešto treće, ministara u ovoj vladi kada je u pitanju taj koncesioni ugovor za autoput od Horgoša do Požege“.

Srpska vlada je najavila da će jedan od njenih prioriteta biti završetak Koridora 10, od Horgoša do granice sa Makedonijom i Bugarskom, uključujući tu i obilaznice oko Beograda sa mostovima. Završetak Koridora 10 koštao bi oko miljardu i po evra. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je taj posao nazvao nacionalnim prioritetom, i obećao da će on biti završen za tri godine.. Koliko su takve procene realne, i hoće li ova vlada uspeti da taj posao dovede do kraja govori Miša Brkić:

„Taj deo autoputa ne može da se završi za tri godine. Moja procena je da će vlada to raditi toliko brzo koliko u vladi pojedini ministra budu imali interesa da to ide brzo. Čini mi se da u ovoj vladi nema još dovoljno te svesti o državnim potrebama Srbije. Kad bi ta svest postojala ja mislim da bi Koridor 10 već bio završen. Ali, bojim se da će ta važna strateška investicija postati moneta za potkusurivanje u predstojećim izborima, i da će kad izbori prođu biti stavljena ad akta“.

Koridor 10 je postao aktuelan odmah nakon demokratskih promena, i tadašnja vlada premijera Zorana Đinđića je takođe prepoznala važnost tog pravca. Međutim, nekoliko godina kasnije, taj posao iz raznih razloga još nije završen. Privredna komora Srbije je čak nedavno prenela veoma ozbiljan apel prevoznika iz Srbije, koji su upozorili da je Evropska unija počela da izmešta kamionski saobraćaj sa Koridora 10 jer Srbija kasni sa izgradnjom tog putnog pravca. Srbija u tom smislu po rečima našeg sagovornika mora biti zainteresovana da što efikasnije iskoristi svoj geografski položaj, jer će on bitno uticati na njenu ekonomiju:

„Veliki deo kamionskog saobraćaja umesto Koridorom 10 izmešten je iz Mađarske na Rumuniju i Bugarsku. Tamo je u toku izgradnja jednog velikog mosta na Dunavu između Kalafata i Vidina, i taj most će brzo biti gotov tako da ako Srbija ne požuri sa izgradnjom autoputa na Koridoru 10 prema Nišu, odnosno prema Grčkoj i Bugarskoj, može se dogoditi da onda Srbija na tom putnom pravcu ostane neka vrsta slepog creva. Iako nas pojedini nadmeni srpski političari ubeđuju kako je to nemoguće i kako smo mi tu gde jesmo, i zapravo neka vrsta čuvara tog putnog pravca, ali mislim da Evropa već ima alternativu i već uveliko radi na njoj ne čekajući naravno Srbiju i srpske političare da se smiluju i da nastave izgradnju tog dela autoputa“.