Korupcija u institucijama EU

Evropska unija i njene institucije u borbi protiv korupcije imaju mnogo uzornih pravila, ali ih sama ne sprovodi bap konsekventno. Do ovog rezultata došla je jedna studija sprovedena u Berlinu i Briselu, koju je u sedmici za nama predstavio „Transparency International“. Istraživano je kako Parlament i Komisija EU, ali i ostale institucije izlaze na kraj sa sukobom interesa i korupcijom u sopstvenim redovima.

Rezultat je, kako je kaže Eda Miler, predsednica Transparensija u Nemačkoj, iznenađujući i „Evropska unija je bolja nego glasine, koje je prate.“

U mnogim područjima anti-korupciona pravila u Briselu daleko nadmašuju nemačke standarde. Tako se svi zapisnici sa sastanaka odbora Parlamenta EU moraju učiniti transparentnim i dostupnim javnosti, kao i informacije u kojoj se fazi nalazi komplikovano savetovanje o zakonima EU i koje države zastupaju koje interese, pojasnila je Milerova.

Međutim, mnoga postojeća pravila u praksi ne nalaze praktičnu primenu, što anti-korupcionim organizacijama u radu institucija EU predstavlja najveći nedostatak. „Za EU koja će biti zaštićena od korupcije mora se uraditi još više“, rekla je Miler, koja je inače dugogodišnja aktivistkinja u borbi za zaštitu potrošača, ujedno i protiv lobista u Briselu.

Obavezujući registar lobista sa mogućim sankcijama

Problemi postoje posebno u pogledu rastućeg lobiranja i protiv toga postavljenih barijera, iznela je Eda Miler citat iz, na 240 stranica napisane studije, pod nazivom „Istraživanje integriteta EU“, koju je finansirala jedna holandska fondacija.

Posebno je kritikovan postojeći instrument registra lobista, koje oštro kritikuju borci protiv korupcije. Iako u Briselu, za razliku od većine država članica EU, među kojima je i Nemačka, postoji takav registar, upisivanje zastupnika interesa do sada nije postalo obavezno i onima koji to ne urade ne prete nikakve sankcije, ističe Milerova.

„Ovde je trenutno oko 6.000 registrovanih lobista, ali ako taj broj uporedite sa procenom broja lobista, koji su aktivni u Briselu, onda je registrovano manje od polovine njih“, dodaje saradnica Transparensija. Zbog toga njena organizacija poziva na uvođenje obavezno registrovanje lobista. Uz to, i proces pripreme zakona EU, za koji je odgovorna Komisija EU, trebalo bi da bude transparentniji. U tom smislu se često tokom savetovanja kao saradnici angažuju eksperti sa strane. „Pozvane stručnjake bi trebalo obavezati da moraju javnosti da predoče za koga rade, ko ih plaća i čije interese zastupaju.“

Zahtev za osnivanje Kancelarije javnog tužilaštva EU

U pogledu kršenja zakona kao što je pranje novca ili korupcija, trebalo bi osnovati Kancelariju državnog tužilaštva, čime bi se, prema oceni Transparensija, premostio nedostatak u krivičnom gonjenju. EU trenutno sa Evropolom (mrežom policija zemalja članica EU i partnerskih zemalja) i Evrojustom (mrežom pravosudnih organa) poseduje institucije koje bi trebalo da poboljšaju razmenu informacija i koordinaciju između 28 zemalja članica Unije.

„Smatramo da je Evrojust nedovoljno efikasan u koordinaciji kako bi se suprotstavili teškim prekršajima.“ Studiju integriteta EU izradio je Ured za organizaciju EU. Istraživanje je trajalo devet meseci. Osnova studije su publikacije i intervjui sa predstavnicima institucija EU.

Autor: Rihard A. Fuks / fš
Redakcija: Jakov Leon