Kosovo - šta misle gradjani Beograda

Sigurno je da ne postoji tema na koju ćete dobiti toliko različitih odgovara na beogradskim ulicama nego što je to pitanje sudbine Kosova. Pribiližavanje 10. decembra, datuma koji mnogi vide kao prekretnicu u rešavanju budućeg statusa Kosova, izaziva pažnju i običnih građana. Reakcije su veoma različite, i kreću se u rasponu od ravnodušnosti, zbunjenosti, sleganja ramenima, pa do blage ratobornosti. Dobar deo građana smatra da će o svemu odlučiti velike sile:

„Šta će Srbija, Srbija istučena jedanput, možda da je još jedanput istuku. To je sad problem već Rusije i Amerike, oni znaju zašto to rade, treba im nafta na Sibiru, to je oslonac, strateška baza, da se osvoji Sredozemlje, ko ovlada Kosovom smatra da dobija tu bitku“....

„Ma hiljadu miliona puta je nezavisno Kosovo, Kosovo je još Tito prodao, bre“....

„Priče, ono staro komunističko da možemo da ratujemo, nema od rata ništa, bolje da se ne ratuje, za Srbiju je bolje. Neka probaju još koji put za zelenim stolom, ali i za to su šanse ja mislim minimalne“...

„Da pustimo stanje kako jeste dok se ne promeni spoljnopolitička situacija u svetu i onda da gledamo šta ćemo. U ovoj trenutnoj situaciji, dakle, kada Amerika diktira ruke su vezane“.

Postoje i oni koji gaje oprezni optimizam:

„Pa ja mislim da će Kosovo ostati sastavni deo Srbije. Ne može neko na primer, bez obzira koliko je on jak, i bez obzira koliko tamo ima svih tih ljudi prisutnih da osvaja teritorije, to je bilo srpsko i mora da ostane srpsko“.

Nešto mlađa, studentska populacija, pokušava da racionalnije sagleda problem budućeg statusa Kosova. Poneko izlaz vidi u jačanju evropskih integracija, ali većina rat ne vidi kao adekvatan odgovor ukoliko dođe do proglašenja nezavisnosti Kosova:

„Zaprepašćena sam zato što to na to poziva Vladika Artemije, koji je kao opredelio se za veru i sve to, to nije hrišćanski uopšte tako da zaista nemam komentara za to...

„Moramo da prihvatimo činjenicu koja je sigurna a to je da Kosovo više neće biti deo naše teritorije, što pre to shvatimo biće nam lakše. U suštini naše reakcije ne mogu da dovedu ni do čega, znači možemo da pokažemo samo da smo protiv toga, ali to više ne može da urodi plodom...

„Ja mislim da moramo kako god umemo da se borimo da to ne bude tako, e sad što se tiče rata ja mislim da je to više rečeno onako, to je rekao valjda čovek patriota pa drugačije zvuči, ali ne mislim da je rat rešenje ali jednostavno ne treba da prihvatimo jer to je samo početak, onda će tako sve da se otcepi i znači neće biti bitno ono što mi želimo i kažemo“.