"Kosovo bez oklevanja treba da dobije nezavisnost"

Tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ na naslovnoj strani donosi veliki komentar o kosovskom pitanju u kojem, posle kratkog pregleda istorije srpsko-albanskih odnosa, konstatuje da oni, zapravo ništa ne menjaju na suštini:

„ Jedva da je potrajalo nešto duže od jednog ljudskog veka a ratni savez NATOa i kosovskih Albanaca oduzeo je Srbiji plen za koji je silom, kako kaže, oslobodila od turske vlasti. Politika nasilja koju j evodio Slobodan Milošević, koja je i dovela do napada NATOa na Jugoslaviju, samo je ubrzala oproces koji je i inače bio neizbežan. Niti kosovski Albanci žele da pripadaju srpskoj državi niti ona njih želi. Ako Moskva i Vašington ne mogu da se saglase o budućem statusu, Evropska unija će biti prinuđena da preuzme upravu nad Kosovom uprkos međunarodnopravnom vetou Rusije. To, zapravo, i jeste skriveni smisao ovih četiri meseca pregovora. Vašington, Moskva, a pre svih Evropska unija, žele da se pripreme za period posle neizbežnog neuspeha razgovora. Možda će Unija će još decenijama morati da se bavi zamrznutim konfliktom na svojoj jugoistočnoj periferiji. Ipak, iako to podrazumeva određene rizike, pokrajina sada, zarad dobrobiti regiona, bez oklevanja mora da dobije nezavisnost.”,

zaključuje u opširnom članku komentator ovog konzervativnog dnevnog lista iz Frabnkfurta na Majni. U renomiranom “Tagescajtunug” čitamo analizu odluke da se na Kosovu 17. novembra, dok još traju pregovori o statusu, održe parlamentarni izbori:

“Diplomatski krugovi kažu da bi izbori mogli da dovedu do radikalizacije stanovništva u meri koju je teško proračunati. Radikalne grupe bi mogle da iskoriste predizbornu kampanju kako bi dodatno podgrejale i onako napetu atmosferu, rečeno je. Stoga je šef UNMIKa nagovestio da bi izbori mogli da budu i odloženi ukoliko bi situacija izmakla kontroli. Poseta nemačkog ministra odrbare Franca Jozefa Junga Makedoniji i Kosovu krajem prošle nedelje pokazuje da je didkusija o podeli Kosova potencijal sukoba prenela i u susedne zemlje i izazvala nervozu kod međunarodnih vojnih zvaničnika.”,

sažima situaciju izuveštač ovog levičarskog dnevnika iz Berlina. Prvi komandant Kfora, britanski general Majkl Džekson, jedan je od glavnih aktera priče koju na naslovnoj strani objavljuje ugledni “Ziddojče cajtung”. Džekson je posle kosovskog rata, u vreme američko-britanske invazije na Irak, bio glavnokomandujući britanske armije. U autobiografiji čiji su delovi objavljeni u londonskoj štampi a koju citira “Ziddojče” on izriče teške kritike na račun američke komande u iračkom ratu. Za teške greške u proceni sutuacije posle sloma režima Sadama Huseina optužuje pre svega tadašnjeg sekretara odbrane u Vašingtonu, Donalda Ramsfelda.

Mnoge nemačke dnevne novine na unutrašnejpolitičkom planu komentarišu delovanje ministra ekologije Zigmara Gabrijela. Relativno mladi socijaldemokrata smatra se aprinatom za kandidata za kencelara na nekim od burućih izbora. Od kako je sadašnja konzervativna kancelarka Angela Merkel, koja je i sama u prošloj deceniji bila ministarka ekologije, za glavnu spoljnopolitičku temu odabrala klimu, Gabirjel traži način da se više profiliše. Sada je predložio ubrzano zatvaranje nuklearnih centrala u Nemačkoj što je izazvalo lavinu kritika iz atomskog energetskog lobija i u konzervativnoj štampi.

Konačno, visokotiražni “Bild” donosi novu tabelu životnih troškova u Nemačkoj. Ovaj uticajni bulevarski list prenosi statistiku prema kojoj prosečno nemačko domaćinstvo – od ima 2,1 člana – na raspolaganju mesečno ima 2766 evra a od toga na takozvanu privatnu potrošnju da 1997 evra. Najveću stavku, kako je izračunao Savezni ured za statistiku, predstavljaju “stanovanje i energija” – što će reći kirija, struja, grejanje – sa 662 evra. Na šišanje, recimo, muškarci potroše 6,97 a žene 18,6 evra. Porsečno nemačko domaćinstvo za toaletni papir daje 2,22 evra mesečno, za gorivo za automobil 80 evra, za kurseve šivenja i grnčarenja 19,13 evra, na razgovore mobilnim telefonom potroši 13,29 evra a na novine 21,49 evra. Radio i televizijsku pretplatu Nemci plaćaju 17,87 evra mesečno, piše, pored ostalog, ovaj konzervativni tabloid iz Hamburga.