Kosovo i dalje „regionalna jabuka razdora"

Pitanje odnosa u regionu pre svega kvare jednostrani stavovi u odnosu prema prošlosti i istini sa kojom nema suočavanja. Takvim stavovima se kvare ionako teško normalizovani odnosi, mišljenja je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević.

Međusobne odnose opterećuju nerešena pitanja izbeglica, prognanih, nezavršena sukcesija i granice, ali i različiti stavovi o Kosovu, smatra Kovačević. Kada je Kosovo u pitanju, susedi Srbije moraju imati u vidu delikatnost pozicije u kojoj se nalazi njena politička elita, koja je sebe dovela u situaciju da ne može da odustane od stava da je Kosovo neodvojivi deo Srbije, kaže Kovačević:

“Potreban je politički konsenzus, možda i prećutni, koji bi uvažavao i jednu i drugu poziciju i onemogućio da pitanje Kosova u bude regionalna “jabuka razdora”, dakle da ne dovodi ponovo u pitanje naše odnose kad neko ode u posetu Prištini ili kad Priština pošalje ambasadora u neku od tih zemalja.”

Nerealna očekivanja Srbije

Srbija ne sme da procenjuje međusobne regionalne odnose na osnovu kosovskog pitanja. Nerealno je očekivati da će velike sile promeniti stav o Kosovu, kakva god da bude odluka Međunarodnog suda pravde, kao što ni Srbija neće promeniti svoje mišljenje, dodaje Kovačević:

“Srbija ne može i ne sme kao najvažniji kriterijum za odnose sa drugim zemljama, a pogotovo sa susedima, uzeti njihov odnos prema nezavisnosti Kosova, niti primenjivati nejednake aršine u smislu “odmazde” naročito ako se radi o malim zemljama.”

Šta je sa položajem manjina?

Drugi bitan faktor stabilnosti u regionu i normalizacije odnosa među susedima je pitanje položaja manjina. Predsednik Srpskog demokratskog foruma u Beogradu Drago Kovačević smatra da je preduslov opstanka i integracije manjina stvaranje sposobnih političkih elita koje će biti u stanju da odgovore izazovima vremena:

“Da bi jedna manjina opstala ona se mora politički subjektivizovati i imati jednu vrstu osposobljene elite koja će učestvovati u političkim procesima na jedan moderan demokratski način i u skladu sa vremenom u kome živimo i kako teku ti procesi.”

Zajednička želja za ulazak u Evropsku uniju, kao i ekonomska i jezička povezanost, ukazuju na potrebu za boljim međususedskim odnosima. Ipak, politički zapleti među narodima bivše Jugoslavije nisu nimalo jednostavni, pa samim tim ni izgradnja dobrosusedskih odnosa neće ići lako, dodaje Drago Kovačević.

autor: Miloš Santrač

odg. urednik: N. Jakovljević