Kosovo je ispit evropske politike

Rešenje statusa Kosova za mnoge je ispit za uspešnu spoljnu politiku Evropske unije. Zašto je to tako? Prema oceni Kornelijusa Adebara, stručnjaka Nemačkog društva za spoljnu politiku, Evropska unija se bar iznutra konsolidovala. Otklonila je sporna pitanja o ustavu , u oblasti spoljne politike više nema sporova. Postavlja se pitanje, šta je Evropska unija u stanju da uradi ako ne može da reši problem Kosova.

Evropsku Uniju Kosovo muči još od 1999. godine. Pitanje statusa južne srpske pokrajine još uvek nije rešeno. Prema oceni Kornelijusa Adebara, stručnjaka nemačkog društva za spoljnu politiku, jedno je jasno: više se ne postavlja pitanje vojne intervencije, rešenje se traži putem pregovora. Od kako su Bugarska i Rumunija postale članice Evropske unije, ceo zapadni Balkan okružen je zemljama Unije, konstatuje Kornelijus Adebar. Na primedbu da bi članstvo u Evropskoj Uniji trebalo da posluži kao podsticaj za postizanje rešenja izmedju Albanaca i Srba, on kaže:

«Kosovskim Albancima je stalo do članstva u medjunarodnim organizacijama, stalo im je do toga da Kosovo postane članica UN. A ako do proglašenja nezavisnosti ne dođe postizanjem saglasnosti sa Srbijom, ako ne dođe preko Saveta bezbednosti UN, već bude zaista samo jednostrano proglašena, onda Kosovo neće postati članica UN. Jer, Rusija će iskoristiti pravo veta da to spreči. Kosovo neće moći da bude primljeno ni u OEBS, jer Srbija može da se usprotivi».

Kosovo nije prioritet za Ruse i Amerikance

Da li će SAD i Rusija dozvoliti da EU sama reši kosovski problem? Za Rusiju je pravo veta u UN jedina mogućnost da vrši uticaj na taj proces i mogućnost da se meša u evropska pitanja. Prema oceni Kornelijusa Adebara Kosovo nije prioritetno pitanje ni za Ruse ni za Amerikance.

«U julu su se Putin i Buš u Kenetbankportu dogovorili da se ne svadjaju oko Kosova. Prema tome i jednom i drugom bi odgovaralo rešenje EU, rešenje koje bi obojici omogućilo da sačuvaju obraz», zaključuje Kornelijus Adebar.