Kosovo kao Kipar ?

Novim nacrtom rezolucije SAD i EU predvidaju se pregovori Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova u

trajanju od 120 dana, ali se ne kaže da će automatski početi da se primenjuje plan o nadgledanoj nezavisnosti ako ti pregovori budu neuspešni.

Kaže se, takodje, da slučaj Kosova ne bi trebalo da predstavlja presedan u Savetu bezbednosti i ukazuje se na specifične okolnosti koje Kosovo čine jedinstvenim

slučajem kao rezultat dezintegracije bivše Jugoslavije,

uključujući istorijski kontekst nasilnog raspada Jugoslavije, kao i nasilje velikog obima i represiju koji su se dogodili na Kosovu u periodu do 1999, uključujući i tu godine.

Šta će doneti pregovori neizvesno je, a ovih dana u nemačkoj javnosti situacija na Kosovu uporedjena je sa onom na Kipru.Autor tog poredjenja je Hansjerg Braj iz Društva za jugoistočnu Evropu koji o tome kaže:

“Sa Kosovom je problem što nema odluke o njegovom statusu, Kosovo će u doglednoj budućnosti proglasiti nezavisnost i to pruža osnove za poredjenja sa Kiprom.Naime, u tom slučaju doći će do podele, ne može se reći na koliko dugo, i postoji velika opasnost da u toj podeli nastane ilegalno područje ili tvorevina – severno Kosovo i severna Mitrovica”.

Na pitanje od kolike je pomoći perspektiva prijema u EU, Hansjerg Braj odgovara:

“Kipar je veoma poučan primer kada je reč o evropskoj perspektivi – tamo (na turskoj strani) nije bilo spremnosti ni za kakve promene, kada je otvorena perspektiva prijema došlo je do pomeranja.Medjutim, kiparski Grci su na referendumu odbili Ananov plan (o ujedinjenju ostava), a razlog što su to mogli da učine bio je taj što su bili sigurni da će (ovako ili onako) biti primljeni u Uniju.

Medjutim, srednjoročno, mi tu evropsku perspektiovu Kosovu ne možemo da ponudimo.Uprkos tome, ona se mora držati otvorenom za zapadni Balkan, gde su i Srbija i Kosovo, jer je to jedini podsticaj da se dve strane pomere”.

Na pitanje da li je moguće sprovodjenje Ahtisarijevog plana bez rezolucije Saveta bezbednosti Hansjerg Braj je odgovorio:

“Veoma sumnjam.Mislim da će biti veliki problem ako ne bude mandata Saveta bezbednosti – onda nema mandata ni za Ahtisarijev plan koji je veoma kompleksan.Od svih strana se zahteva da ulože značajne napore, neće biti lako da se sprovede sve što se traži.Na primer, tačno su definisana prava srpske manjine na Kosovu i podsticaj da se sve to sprovede može biti samo mandat Ujedinjenih nacija.U protivnom, veliki sam skeptik.

Mislim da postoji opasnost da u jednom trenutku dodje kraj strpljenju kosovskih Albanaca i da će onda jednoglasno proglasiti nezavisnost.U toj situaciji ne bi bio sproveden Ahtisarijev plan i onda ne bi bila garantovana ni ta velika prava srpske i drugih manjina na Kosovu”.

Najzad, na pitanje šta to znači kada je reč o nemačkom i medjunarodnom prisustvu Hansjerg Braj kaže:

“Bilo je predvidjeno da taj zadatak preuzme Evropska unija, ali bez mandata UN do toga ne bi došlo.Morao bi da ostane UNMIK, morao bi da se produži mandat KFORu kako bi se sprečilo eventualno nasilje”, kaže Hansjerg Braj iz Društva za jugoistočnu Evropu.