Kosovo - kulturni geto Evrope

Njegova kancelarija nalazi se u jednoj bočnoj ulici, nedaleko od centra grada. To je mala soba u suterenu, podrumski prozor jedva da propušta malo svetla. Tu je i ventilator koji pokreće vruć vazduh tamo-ovamo. Svuda su naslagani veliki plakati, fotosi i magazini. Rezeart Galica je grafički dizajner, ima 31 godinu, živi i radi u Prištini. U svojoj zemlji je postao poznat po svojim plakatima sa jednostavnim, ali rečitim i oštrim sloganima. Njihovi protagonisti su međunarodne organizacije u zemlji. Njegova poruka - da su zakazale.

Kulturni protest

Galica pokazuje prospekt koji je napravljen specijalno za njegovu izložbu u Berlinu početkom godine. „Ovo je plakat sa rečima no more - ne više. Slova sam napravio od 39 viza. Pre toga sam pozvao prijatelje i poznanike i zamolio ih da skeniraju svoje vize i da mi ih pošalju“, objašnjava ovaj umetnik. Ponegde sam ubacio i reč rejected - odbijen. Ona podseća na sve one koji nisu imali sreće. Tim radom želim da pokažem koliko smo izolovani u odnosu na ostatak sveta - mi želimo mogućnost da slobodno putujemo u Evropu.“

„Ne više“ - to je delo rođeno iz srdžbe i sopstvenog iskustva. Pre godinu dana, jedna galerija u Francuskoj je htela da izloži neke njegove radove. Sve je bilo organizovano: put, hotel, odštampani su plakati, on je čak napisao pozdravni govor. Ali, odbili su da mu daju vizu.

Politička realnost

„Mladi Evropljani“ - tako glasi zvanični reklamni slogan Kosova. Zemlja jeste mlada - pre nepunih pet godina je proglasila svoju nezavisnost od Srbije. Ali, njeni stanovnici se ne osećaju kao deo Evrope. Kosovo još uvek nije priznalo pet zemalja EU. I, šire gledano, čak je i Južni Sudan, koji je tek prošle godine proglasio nezavisnost, priznalo više zemalja.

Sve ostale zemlje Jugoistočne Evrope već su dobile vizne olakšice. Brisel i Priština su ove godine pokrenuli pregovore o viznoj liberalizaciji. Nadležna komesarka je u junu sačinila odgovarajući plan. Prema tom planu, Priština mora dosta se potrudi: da sprovede reforme na planu suzbijanja organizovanog kriminala i korupcije, da ojača osnovna prava i zaštitu podataka - to su samo neki od preduslova za liberalizaciju viznog režima.

Kulturno-politička zavisnost

„Zaista frustrira saznanje da ste sa Kosova i želite da pripadate svetu. Čovek je izolovan i ne oseća se kao deo celine, a svet mu jasno stavlja do znanja da tu ne spada“, kaže Blerta Zećiri. Ona je mlada režiserka. Sa svojim filmovima postala je poznata i van granica Kosova. Njen najnoviji film „Povratak“ je priča o čoveku koji je nestao za vreme rata na Kosovu i posle četiri godine u srpskom zatvoru se vraća porodici.

Film je za Blertu bio veliki uspeh - i na međunarodnoj sceni. Prikazan je na Sandens festivalu; ona ga je čak sama prezentirala u Londonu. Ali to nije nešto što se samo po sebi razume, kaže: „Nedavno sam htela da odem na filmski festival u Kanadi, ali nisam mogla. Izdavanje vize se oteglo. Kada sam je konačno dobila, festival je već bio prošao“. „Povratak“ se trenutno prikazuje u čitavom svetu. Nema smisla tražiti vizu za svaku od zemalja. Osim toga, ima i zemalja koje ne priznaju Kosovo. „Trebalo je da odem na jedan festival u Rusiji, ali nisam mogla, jer Rusija ne priznaje Kosovo. To je šteta.“

Samorefleksija

Blerta, za razliku od Rezearta, krivicu za tu izolaciju ne vidi na međunarodni organizacijama: „Svesna sam da ne ispunjavamo standarde, ni tražene uslove. Imamo ovde mnogo problema koje treba rešiti. Imamo zakone, ali oni se ne sprovode.“ Zato ona razume zašto Evropljani ne doživljavaju Kosovo kao deo svoje zajednice - „još ne“.

Za razliku od nje, Rezeart neumorno kritikuje međunarodnu zajednicu zbog problema na Kosovu. „Ovaj rad se zove EUSEKS, što je parodija na naziv misije EULEKS koja je po mom mišljenju potpuno neuspela. Jedni što su pripadnici međunarodnih snaga unapredili u ovoj zemlji, jeste prostitucija.“ Na zidu mu visi plakat sa natpisom T-UN-G, što znači ćao-doviđenja, sa jasno istaknutim srednjim slovima UN.

Pre nekoliko nedelja, vlada u Prištini je podnela Komisiji EU izveštaj o sprovođenju mera potrebnih za viznu liberalizaciju. Taj dokument nije dostupan javnosti, ali stručnjaci procenjuju da će pregovori o viznim olakšicama za Kosovo trajati još godinama.

Autori: Rajna Brojer / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković