Kosovo: Svim radnicima loše, Srbima najgore

Prema najnovijim statističkim podacima, Kosovo ima oko 265 hiljada nezaposlenih lica. To znači da je procenat nezaposlenosti oko 30, a ne oko 40 posto koliko se do sada procenjivalo, kaže Nenad Rašić, ministar za rad i socijalno staranje. Rašić za DW ističe da se nakon usvajanja Zakona o radu u decembru 2010. godine mnogo više poštuju prava radnika, a posebno u privatnom sektoru.

„Implementacija tog Zakona dovela je da smo koristeći naše mehanizme, koji su ovom slučaju Inspektorat za rad, imali veći broj inspekcija koje su za rezultat imale da je samo u 2011. godini po prvi put registrovano 3.200 radnika koji su do sada radili, ali nisu imali svoje ugovore o radu. Prema tome ovom metodom se povećava i broj registrovanih radnika i utvrđuju se jasno prava koja imaju na radnom mestu“, kaže Rašić, dodajući da će stanje ove godine biti još poboljšano.

Zakon o radu samo na papiru?

Muharem Sarađoli, ekonomski novinar, ima drugačije viđenje stvari. Sarađoli za DW navodi da zakoni na Kosovu uglavnom ostaju na papiru i da se u praksi ne primenjuju. „Osim radnika u javnom sektoru koji donekle imaju više prava, radnici u privatnom sektoru još uvek gotovo da nemaju nikakva prava. Njima zakon donosi poslodavac, a ne država. Mislim da je problem u primeni Zakona o radu mali broj inspektora koji ionako više kontrolišu male firme od srednjih i velikih koje kao da imaju privilegije“, kaže Sarađoli.

Istovremeno Ljumir Abdidžiku, direktor Instituta za razvojna istraživanja Riinvest, kaže da je po broju zaposlenih radnika i njihovim mesečnim primanjima, koja su u proseku oko 260 evra, Kosovo poslednje u Evropi. Abdidžiku za DW ističe da veliki problem predstavlja i odnos prema zaposlenima: „Negde oko 40 odsto kosovskih firmi ne poštuje Zakon o radu niti minimalne plate i to loše utiče na položaj radnika. Osim toga, stvaranje novih radnih mesta za one koji su bez posla ide jako polako i ni izbliza ne može da zadovolji nezaposlenost u zemlji. Kosovo ima relativno mlado stanovništvo i svake godine na tržište uđe oko 30 hiljada Kosovara“, upozorava Abdidžiku.

Srpski biznismeni imaju više prepreka

Abdidžiku napominje da je zbog političke situacije na Kosovu položaj srpskih radnika u poređenju sa albanskim mnogo teži. „U martu ove godine uradili smo anketu sa 200 biznismena – kosovskih Srba, i u južnom i severnom delu, koja je pokazala da je položaj srpskih radnika još teži zato što su oni zaposleni u veoma malim preduzećima, sa malim mogućnostima. Srpski biznis nema mogućnost saradnje sa kosovskim na celom Kosovu. Postoje barijere koje su više političke prirode zbog situacije i zategnutih odnosa među zajednicama i zato se može reći da su barijere koje imaju Srbi u južnom delu Kosova mnogo veće u odnosu na one koje imaju Albanci. Na severu Kosova je situacija malo drugačija zato što tamo imamo neformalno tržište i naši podaci nisu mnogo tačni“, kaže Abdidžiku.

Direktor Riinvesta ocenjuje da položaj radnika može biti poboljšan samo stvaranjem novih radnih mesta. Da bi to bilo moguće, kosovske institucije, kaže Abdidžiku, moraju da učine mnogo više na stvaranju boljeg poslovnog okruženja i to pre svega borbom protiv korupcije i poboljšanjem funkcionalnosti sudova.

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština
Odg. urednik: Nemanja Rujević