Kraj legendarne enciklopedije

Georg Cirajz još uvek ih ima u ponudi – štampana enciklopedijska izdanja. Pa i ono „Brokhausovo“, ogromni leksikon uvezen u crnu kožu, koga mnogi Nemci poznaju iz detinjstva i koji sa svojih 30 tomova i 300.000 pojmova zauzima mnogo mesta na policama. Georg Cirajz sa svojim bratom vodi antikvarijat u Regensburgu i veoma ceni „Brokhaus“. Ne samo iz nostalgije, već i zbog toga što veruje da više nauči čitajući štampane tekstove nego one objavljene na internetu, poput Vikipedijinih. „Ono što pročitam u „Brokhausu“ ostaje mi duže i tačnije u pamćenju nego kada čitam po internetu, pa skačem sa jednog linka na drugi, i na kraju više ne znam što sam počeo da tražim“.

S takvim problemom danas se suočava skoro svako. Pa ipak, sve manje ljudi ustaje i odlazi do police sa knjigama kako bi potražili neki pojam u nekom štampanom leksikonu. Jer informaciju koja mu treba, sigurno će naći i na internetu. Brz je, ne morate da budete ni kod kuće, ne košta ništa, a informacije su novije nego u bilo kojoj enciklopediji staromodnog tipa. Kao na primjer u izdanju „Brokhausa“ iz godine 2005/2006, koje košta 3.000 evra.

Nakon što je „Brokhaus“ pre nekoliko godina zapao u nevolje, kupila ga je medijska kompanija „Bertelsman“ (Bertelsmann). Pokušala je da tu knjišku instituciju modernizuje uz pomoć elektronskih knjiga i digitalnih aplikacija, ali je na kraju zaključila da se to ipak ne isplati. Licencu za „Brokhaus“ će verovatno da ponudi na prodaju. Ako ne bude interesenata, to će biti kraj dvesta godina stare tradicije i jednog od najcenjenijih leksikona u Nemačkoj.

Samo ukras na polici

Internet je i na ovom području jednostavno preuzeo primat. Stručnjak za tržište knjigama Holger Eling kratko komentariše: „Osim što skrivaju tapete iz pozadine police za knjige, teško je zamisliti kakve još prednosti veliki leksikoni imaju u poređenju sa vrlo brzim i aktuelnim informacijama na internetu“.

Na „Vikipediji“ je od 2001, samo na nemačkom jeziku, napisano 1,6 miliona članaka. Pišu ih korisnici. Neki su stručnjaci, neki nisu. Stručnjaci ocenjuju da je „Vikipedija“ u međuvremenu napravila ne samo kvantitativni nego i kvalitativni korak napred. Može se reći da je postala jedna od prvih referentnih knjiga za kojima korisnici potežu kada im treba objašnjenje za neki pojam. Ta platforma ima i nedostataka, koje ugledni leksikoni nemaju: neki tekstovi sadrže „rupe“ ili greške i teško je saznati ko je autor članka i ne sledi li on neke posebne interese.

Skupiti ukupno svetsko znanje, kao što je poznato svim sastavljačima leksikona još od sredine 18. veka, težak je poduhvat. Ako izdavačke kuće to iz ekonomskih razloga više nisu u mogućnosti, onda bi tu trebalo da uskoči država, smatra Štefan Fusel, bibliotekar sa Univerziteta „Johanes Gutenberg“ u Majncu. Platforma „Europeana“ iza koje stoji Evropska unija ili „Digital American Library“ (Digitalna američka biblioteka) su dobar primer za to kako se mogu predstaviti pouzdani podaci, a da nisu zavisni od reklama i privatnih interesa.

No Holger Eling je skeptičan po pitanju može li država da osigura dovoljno finansijskih sredstava da bi stvarno bila i konkurentna. „S jedne strane imamo Guglov model, koji do 2015. želi da digitalizuje oko 15 miliona knjiga. S druge, imamo model Nemačke digitalne biblioteke, 'Europeanu' ili 'Galikum' (Gallicum), koji stalno moraju da se bore sa nedostatkom novca, tehničkim teškoćama i nekompatibilnošću. Meni je potpuno jasno koji model ima budućnost, a koji ne“, upozorava Eling.

Autorke: Dženifer Fracek / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković