Kraj monopola Železnice

To bi značilo kraj dugogodišnjeg monopola državne železnice. Trenutno je međugradski autobuski saobraćaj dozvoljen samo na nekoliko linija i na tržištu ima udeo od samo 1,5 procenta.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) to ovako komentariše: „Otvaranje nemačkih puteva za autobuse predstavlja napredak za putnike, za životnu sredinu, za samo tržište. I pored toga, železnica nema zbog čega da strepi. Autobusi će pružiti ljudima sa plićim džepom šansu da budu pokretljiviji. Broj onih koji sa železnice budu prešli na autobuse ostaće mali ukoliko železnički koncern bude dobro plasirao sopstvene prednosti. A to su pre svega komfor i (u idealnom slučaju) tačnost. Konkurentska borba sa avio-kompanijama koje nude jevtine letove pokazala je da i pored ’letećih’ alternativa, stara dobra železnica obara rekorde kada je reč o broju putnika. […] Treba imati u vidu i da je železnica trenutno najveći autobuski prevoznik u Nemačkoj jer drži više od 50 autobuskih linija.“

Delmenhorster krajsblat (Delmenhorst) piše: „Međugradski autobusi jesu konkurencija železnici. Ali, vlada nije želela da putnički saobraćaj prebaci sa šina na drumove. Ali, to će se desiti ako jevtini autobuski prevoznici sada preplave auto-puteve. To je uznemirujuća vizija s obzirom na poslednje saobraćajne nesreće u kojima su učestvovali autobusi.“

Miteldojče cajtung (Hale) smatra da će „putnici imati veliki korist od promene zakona. Jer, karte za autobus bi trebalo da budu mnogo jevtinije od karata za voz. Osim toga, autobuski prevoznici će otvarati linije tamo gde železnička mreža nije dovoljna. To bi trebalo da donese korist gradovima srednje veličine. Mnogi prijatelji železnice se žale da će sada ogroman deo saobraćaja sa šina da se prebaci na puteve – ali to nije tačno. Prednost voza je u tome što je duplo brži od autobusa – niko ne treba da se plaši da će železnički vagoni zvrjati prazni.“

I diktatori moraju pred sud

Većina nemački listova je propratila početak suđenja svrgnutom egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku. List Drezdner nojeste nahrihten (Drezden) upozorava: „To neće biti jednostavno suđenje. Da li je čovek koji je vladao Egiptom 30 godina zaista izdao naređenje da se ubijaju demonstranti? To je stvar koju nije nimalo lako dokazati. I bivši ministar odbrane i bivši šef tajne službe su pod sumnjom da su zloupotrebili funkciju i da su se ilegalno bogatili, ali obojica su još uvek članovi prelazne vlade. Mnogo će zavisiti od postupka suda i novih vlastodržaca i odgovora na pitanje: da li će ići na pomirenje ili na oštre presude koje će služiti za primer…“

Rajn-nekar cajtung (Hajdelberg) smatra da je ovo suđenje značajno za čitav arapski svet: „Proces počinje u pravom trenutku. Dovoljno rano da se vremešni optuženi uopšte izvede pred sud. Proces pokazuje da arapski diktatori mogu da odgovaraju za svoja nedela prema pravilima pravne države. To ja važan signal i za Siriju, Libiju, te i za druge zemlje bogate naftom, poput Saudijske Arabije.“

Der noje tag (Vajden) piše: „83-godišnji Hosni Mubraka je u bolesničkoj postelji, bez ikakve svesti o svojoj krivici. No, to ne menja činjenicu da i diktatori moraju da se pravdaju za svoja zlodela. Kada je reč o masakrima u bivšoj Jugoslaviji ili u Ruandi, posao su preuzeli međunarodni krivični sudovi. Egipćani bi mogli da se izbore sa tim i bez međunarodne pomoći. Odluka ’u ime naroda’ bi, međutim, trebalo da ostane s ovu stranu smrtne kazne, inače će sud biti nedostojan demokratske revolucije.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević