Kraj rata ni na vidiku
13. januar 2009.
Više kamiona čeka kod Kerem Šaloma. Oni u Pojas Gaze prevoze namirnice, vodu za piće i medikamente - za vreme kratke obustave vatre. Stanovnici Gaze prenose da Izraelci ni tu pauzu ne poštuju.
„Kažu - tri sata. Tri sata bez pucanja, a ove devojke iz Salatena kažu da vojnici i za to vreme pucali.“
O tome koliko je loše stanje u Gazi svedoče i dva norveška lekara. Oni su 11 dana operisali pacijente u jednoj bolnici - dežurajući 24 sata dnevno.
„Jedan naš kolega, palestinski lekar, posle noćne smene otišao je kući da odspava par sati. Baš tada, njegova kuća je napadnuta. Njegova žena i deca su ubijeni pred njegovim očima. I sam je teško ranjen, i odmah vraćen u bolnicu - kao pacijent.“
Cipi Livni: Dajte na vremena za našu stvar
Pred gradskom kapijom u Gazi, vojnici vežbaju za napad. Izraelska vojska je prvi put u akciju poslala i rezerviste. Akcija bi tokom narednih dana trebalo da se proširi - i pored svih apela međunarodne zajednice.
„Mi od međunarodne zajednice ne tražimo da podeli ovaj rat sa nama, ali mi međunarodnu zajednicu molimo da nam da vremena. Vremena da nastavimo našu stvar“, kaže izraelska ministarka spoljnih poslova Cipi Livni.
A taj nastavak znači - nove borbe. Juče su militantni Palestinci ispalili 15 raketa na jugu Izraela. Jedna od njih je u Aškelonu pogodila stambenu zgradu. Dokle god takvi napadi ne prestanu, Izrael neće biti spreman da okonča rat.