Krajišnik ispituje Karadžića

Prema odluci Žalbenog veća Krajišnik će Karadžića ispitati u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija. Ako, posle obavljenog razgovora utvrdi da bi Karadžić mogao da svedoči u njegovu odbranu u žalbenom postupku, Krajišnik ima rok do 15. septembra da podnese zahtev za pozivanje svog bivšeg kolege iz rukovodstva bosanskih Srba na klupu za svedoke.

U odluci kojom nalaže Sekretarijatu da obezbedi uslove da Krajišnik ispita Karadžića, Žalbeno veće utvrdilo je da je optuženi “pokazao da dokazi koje bi mogao da pruži Karadžić do sada nisu bili dostupni”. Krajišnik je, takođe, ukazao na delove presude Pretresnog veća na koje bi moglo da se odnosi Karadžićevo potencijalno svedočenje”, navodi se u odluci.

Presuda Momčilu Krajišniku kojom je osuđen na 27 godina zatvora, doneta je u septembru 2006. godine. On se žalio na prvostepenu presudu, u žalbenom postupku se brani sam, a rasprava o njegovoj i žalbi tužilaštva koje traži kaznu doživotnog zatvora, zakazana je za petak (22.8.)

Još nema nove optužnice protiv Karadžića

Portparolka Haškog suda Nerma Jelačić na redovnoj konferenciji za novinare potvrdila je da je i dalje na snazi postojeća optužnica i da će se Radovan Karadžić, ako se u međuvremenu ništa ne promijeni, o toj optužnici izjasniti 29. augusta. Ona je dodala da se o eventualnoj novoj optužnici treba obratiti Tužilaštvu.

Nerma Jelačić potvrdila je da je Karadžić po dolasku "prošao" redovnu proveru koja je predviđena procedurom Suda i da nije imao nikakve pritužbe.

Karadžić traži izuzeće holandskog sudije

Radovan Karadžić ranije je zatražio izuzeće holandskog sudije Alfonsa Orija “iz svih pretpretresnih, pretresnih i eventualnih žalbenih radnji” u slučaju koji se vodi protiv njega. Sudija Ori, smatra Karadžić, “ima lični interes u ovom predmetu” a svaki od osnova za njegovo izuzeće je, tvrdi, “dovoljan dokaz sukoba interesa” i utiče na pristrasnost sudije.

Ukazujući da su “neki krugovi u SAD i NATO zainteresovani za njegovu fizičku likvidaciju”, Karadžić je prigovorio sudiji Oriju da mu je, na prvom pojavljivanju, “onemogućio da iznese ubedljive argumente koji se tiču njegove fizičke sigurnosti”.

Pravila o postupku i dokazima pred Tribunalom dozvoljavaju mogućnost izuzeća sudija, ali to pravo i obavezu ograničavaju samo na prvostepeni i žalbeni postupak a ne i na predraspravnu fazu. Takođe, procedura nalaže da se zahtev za izuzeće uputi predsedniku Veća koje sudi u predmetu, a ne predsedniku Tribunala kako je to optuženi učinio, tako da je verovatnije da će se Karadžićevo ponovljeno izjašnjavanje o krivici 29. avgusta ove godine ipak odvijati pred sudijom Orijem.

"Neverovatni obrti"

U podnesku koji je uputio predsedniku Tribunala, Karadžić navodi da je sudija Ori sudio Momčilu Krajišniku, bivšem predsedniku Skupštine bosanskih Srba, i izrekao mu “drakonsku kaznu” od 27 godina zatvora. Holandski sudija, prema tome, želi da se “ta presuda nekako održi i potvrdi”, što bi, smatra Karadžić, moglo da se ostvari kroz “pristrasno i neobjektivno postupanje u slučaju protiv njega”.

Sudija Ori je, po Karadžiću, zainteresovan i za potvrdu presude Darku Mrđi, koji je priznao krivicu za zločine na planini Vlašić i osuđen je na 17 godina zatvora kao i za potvrdu presuda odgovornima za zločine u Brčkom i Foči.

Karadžić dalje navodi da je sudija Ori bio predsedavajući Veća koje je, nakon priznanja krivice, odmerilo kaznu Milanu Babiću, koji je samoubistvom “tragično okončao proces i izvršenje kazne”. Potom je “nezakonito postupao” u predmetu Vojislava Šešelja, “otežavao položaj optuženog i osporavao njegova prava”.

Ori je, takođe, bio predsedavajući sudija u predmetu Stanislava Galića, bivšeg komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS koji je, navodi se u podnesku, “vođen na štetu optuženog”. “Neverovatni obrti” koji su se, po mišljenju Karadžića dogodili tokom tog postupka uticali su da Galić bude osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

“Posebnu pažnju i brigu”, po Karadžiću, izaziva i postupanje sudije Orija u predmetu bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova koji je, navodi optuženi, završen “neverovatnim ishodom”: Haradinaj i Balaj su oslobođeni krivice za zločine počinjene nad srpskim, romskim i albanskim civilima na Kosovu u proleće i leto 1998. godine dok je Brahimaj osuđen na 6 godina zatvora.