Krastavac u EU više ne mora da bude prav

Praziluk prve klase ovako mora da izgleda: „najmanje trećina celokupne dužine mora biti bele ,odnosno zeleno-bele boje. Kod ranog praziluka, beli odnosno zeleno-beli deo mora činiti četvrtinu celokupne dužine.

Ovi propisi za više desetina evropskih vrsta povrća i voća važili su dvadeset godina. Sada međutim, 26 sorti može da raste kako hoće i da se ipak nađu na policama u prodavnicama. Time nestaje i stotinu strana propisa Evropske Unije – što znači da se ovom merom smanjuje i birokratija.

Portparol Evropske komisije Mihael Man objavio je ovu dobru vest: „1. juli je Dan dobrih vesti. Od tog dana u supermarketima možete da kupujete divne, kvrgave šargarepe i krive krastavce. Više to ne moramo da regulišemo na nivou Evropske Unije. To će značiti i manje birokratije, manje otpada, zato što se kvrgavo voće više neće bacati . A potrošač će imati veći izbor, zato što će moći da bira između lepih, pravih, i krastavaca smešnog oblika. A bolje je i za seljake, zato što će sve proizvode moći da prodaju supermarketima.

Čemu onda ti propisi sve ove godine?

Ako ukidanje omraženih odredaba donosi samo prednosti, zašto su one svojevremeno uopšte propisivane? I zašto su se tako dugo održale? U prvom redu su trgovci argumentovali da se na primer pravi krastavci bolje mogu upakovati u kartone i da se na osnovu normi voće i povrće može bolje porediti. Značajne zemlje proizvođači kao što su na primer Francuska i Španija bile su zato protiv ukidanja ovih standarda, a i Savez nemačkih seljaka upozorio je na opasnost od pojave stolova po supermarketima, po kojima će se preturati po voću i povrću raznog kvaliteta i veličine. Protivnicima je pošlo za rukom da zadrže propise za najvažnije vrste voća i povrća, kao što su jabuke, limun i pomorandže, paradajz.. A one čine tri četvrtine trgovinske vrednosti Evropske Unije.

Svaka će zemlja, međutim, pojedinačno moći da odluči, hoće li dozvoliti krive jabuke i mandarine, ako se one prodaju odvojeno od onih „pravilnog oblika“ i ako je na njima naznačeno „za preradu određenih proizvoda“. Znači, birokratija Evropske Unije ni u kom slučaju neće biti bez posla.

autor: K. Hazelbah / M. Veljković

odg. urednik: N. Jakovljević