Kratki talas konačno odlazi u istoriju
28. oktobar 2011.
Još u Drugom svetskom ratu borba se vodila i u etru: često rizikujući i sopstveni život, stanovnici okupiranih područja, ali i Nemci, mogli su da slušaju glasove iz slobodnog sveta, dok su nacisti uporno širili besmislenu propagandu. Nakon poraza, saveznici su dugo oklevali da Nemcima dopuste da opet počnu da emituju program koji bi bio namenjen čitavom svetu.
Davne 1953, još dok su se u mnogim gradovima i Nemačke i Evrope videle ruševine nedavnog rata, ali i kad su saveznici uvideli da nova, Savezna Republika Nemačka ni ne pomišlja da opet započne oružani sukob, konačno je Visoka komisija savezničkih snaga u Nemačkoj odobrila emitovanje programa na nemačkom jeziku i za slušaoce van Evrope. Samo nekoliko dana kasnije, 3. maja, po prvi put je emitovan signal stanice Dojče vele (Deutsche Welle).
„Kako tu zapravo izgleda?“
To je svakako bila prilika da i tadašnji predsednik Nemačke, Teodor Hojs otvori program, ali i da predstavi što ta nova radio-stanica treba da radi: „Dojče vele ima sasvim jednostavan zadatak - da doprinese popuštanju napetosti. I to će učiniti tako što će izveštavati o Nemačkoj - pre svega, ali ne isključivo, da širi nemačku muziku, umetnosti i nauku, da govori o privrednom i društvenom razvoju i objašnjava kako to u stvari izgleda? Gde su i kako izgledaju znakovi političke konsolidacije? Gde su još ostale strašne posledice rata?“
Na sreću, ostalo je zabeleženo i nekoliko uspomena na taj prvi dan kada se opet začuo nemački program. Tako se i Anelize Vilke seća dana dok je još bila sasvim mlada honorarna saradnica:
„Nisam bila lično prisutna kada je pritisnuto dugme, ali sam sedela u svojoj sobici i smela da sređujemo novine i časopise. Gospoda su nazdravljala šampanjcem, ali ja sam onda bila još premlada da pijem alkohol. Ono čega se jasno sećam jeste to da smo svi bili užasno uzbuđeni: nedeljama se planiralo, šta da se emituje, vežbalo se kako se čitaju vesti, o čemu da se piše, kako da se to predstavi. Razmišljalo se, vežbalo i onda je konačno došao taj veliki dan.
Ja sam bila toliko uzbuđena da sam mislila da će se sad čitav svet promeniti. Da li je Dojče vele promenio svet, to je filozofsko pitanje koje se teško može proveriti, ali sam ja osećala da se dešava nešto strašno važno. Sećam se da mi je kolega sa, već onda velikog i uglednog Severnonemačkog radija (NDR), da mi je stavio ruku na rame i rekao: ’Ah, devojčice, ma ništa se tu ne događa’.“
Čitav svet u etru Dojče velea
Dogodilo se zapravo veoma mnogo: Dojče vele je već 1954. počeo da emituje - naravno, opet uz dozvolu saveznika, vesti i na stranim jezicima: prvo su to bili engleski, francuski, španski i portugalski, ali se broj jezika brzo širio. Već 1962. je počeo je i program za tadašnju Jugoslaviju - baš kao i za Sovjetski Savez, Poljsku, Čehoslovačku i Mađarsku, a mnogi su se na Dojče veleu zatekli sasvim slučajno, poput Darije Brianceve iz ruskog programa:
„Studirala sam u Austriji i jedan od profesora je bio gospodin Vajrih, tadašnji intendant (generalni direktor) Dojče velea. On je čitavo moje godište pozvao na praksu na Dojče vele, a bilo nas je iz Rusije, Ukrajine, Bugarske i Bosne i Hercegovine. Došla sam 2001. i tu sam i ostala.“
Još se više događalo u tehnici. Sve prve stanice emitirale su, u najboljem slučaju na kratkom talasu. Prednost te tehnike jeste da se elektromagnetski talasi odbijaju od spoljnog dela zemljine atmosfere, što znači da mogu da se čuju u velikom delu sveta. I program Dojče velea dugo se emitovao samo na taj način, pre svega zbog toga što danas na toj stanici rade saradnici iz šezdesetak zemalja.
Nove mogućnosti
Među njima je i Ši Ming iz kineskog programa: „Jednom sam čitao prilog u našem programu i tri dana kasnije nazvala me je majka i pitala: Z’vučao si nekako bolesno, da li si bio prehlađen?’ To je s jedne strane potresno, ali je i čudno da jedna majka, kroz program, procenjuje zdravlje svog sina koji je na drugom kraju planete. Ali to je i sreća.“
Ali kratki talas ima i veliku manu: veoma je osetljiv na atmosferske poremećaje, na sunčeve oluje, na promene temperature... Danas je tu internet i čitav niz drugih mogućnosti komunikacija. Internet bez problema dopušta mnogo više i mnogo kvalitetniji prenos tona, slike, teksta i video-zapisa pa tako, kad se i opraštamo od kratkog talasa, to zapravo znači da je počelo novo doba Dojče velea.
Autori: D. Kaufman / A. Šubić
Odgovorni urednik: I. Đerković