Kravate, uniforme i dekoltei

Odelo, košulja i kravata za muškarce, a za žene blejzer, kostim ili kako se to već sve zove… Kao i svuda u svetu, to je uobičajeni način oblačenja poslovnih ljudi i u Nemačkoj. Ipak, ima i razlika, kaže Dražen Bjelanović koji radi u jednoj američkoj firmi u Nemačkoj. Amerikanci su, tvrdi, opušteniji.

„Košulja tipa Timberlend, somotske pantalone koje nisu ni farmerke, ali ni odelo i cipele – tako se Amerikanci oblače. I u Francuskoj i Engleskoj su dosta opušteni i sve zavisi od situacije. Pravilo za Englesku je odelo i košulja, ali bez kravate. A Nemci dolaze na sastanak isključivo u odelu, košulji i sa kravatom. Prilično su elegantni, ali i pomalo uštogljeni“, kaže naš sagovornik.

Prema jednoj uporednoj studiji o razlikama u oblačenju između SAD i Nemačke navodi se da su manje razlike u oblačenju između poslovnih ljudi i mladih, ali da su stariji Nemci ipak konzervativniji od Amerikanaca koji i sa 70 godina nose šortseve, patike i bejzbol kačkete. To je u Nemačkoj gotovo nezamislivo. Ali, navodi se, Nemice često leti ispod majice ne nose brushaltere, što nije slučaj u Americi.

Nametanje uniformi neustavno

Što se tiče đačkih uniformi, one nisu obavezne, a i ako bi škole to pokušale da sprovedu, svaki učenik bi mogao da se pozove na nemački Osnovni zakon i u njemu zagarantovano pravo na slobodan razvoj ličnosti. Škola može samo da dâ smernice, a odluka o tome da li će se nositi školska uniforma, stvar je slobodnog izbora. I đaci, naravno, slobodno biraju – da je ne nose.

Ipak, u nekim školama postoje pravila o tome da određena vrsta odeće ne sme da se nosi. Reč je, recimo, o odeći firme „Tor Štajnar“ (Thor Steinar) na čijem se zaštitnom znaku nalaze ukrštene dve rune koja označavaju slova „s“ i „t“ i koje u takvoj kombinaciji podsećaju na nacističku svastiku. Nošenje odeće tog brenda zabranjeno je u Bundestagu, u parlamentu pokrajine Meklenburg – Prednja Pomeranija, na više fudbalskih stadiona, kao i na Univerzitetu u Grajfsfaldu nakon što se jedan od profesora pojavio na predavanju u odeći koju obično nose desni ekstremisti, kaže portparol tog Uniferziteta Jan Meseršmit.

„Mi smo formulisali jedno opštu klauzulu kojom nisu zabranjene određene marke odeće nego sadržaj npr. natpis. Nošenje određene marke ne znači automatski i slanje neke poruke i to se mora dodatno utvrditi."

Dubina dekoltea – stalna tema

Istovremeno, svake godine, kako dani s proleća postaju topliji, tako se i u Nemačkoj uvek iznova pokreće rasprava o dužini mini suknje i dubini dekoltea – kako nastavnica, tako i učenica. Rasprave su postale uobičajene još od kako je jedna 13-godišnja učenica iz pokrajine Donja Saksonija 2003. godine došla u školu u majčici koja ne pokriva stomak, pa je direktor morao da interveniše.

U starijim razredima, često nije problem samo to koliko se kože vidi, već i šta na njoj piše, odnosno šta je istetovirano. Ili koliko je na njoj pirsinga… A da ne pričamo o dužini noktiju ili o tome da li desetogodišnja učenica, a često i učenik, može da dođe u školu sa npr. ljubičastom ili zelenom kosom.

Autor: Ivan Đerković

Odg. urednik: Nemanja Rujević