Kreativni protesti sa mnogo ironije

Već oko mesec dana hiljade Bugara protestuju protiv oligarhijskog političkog sistema u svojoj zemlji. Na 31. dan protesta u Sofiji (i po uzoru na Francusku revoluciju) demonstranti su 14. jula na ulicama inscenirali čuvenu sliku Eugenea Delakroa „Sloboda vodi narod“. Jedna glumica razgolitila je grudi i pojavila se u odgovarajućem kostimu. Bile su to upečatljive slike. I jedna od brojnih pametnih akcija koje su postale tipične za proteste u Sofiji.

Kulturolog Ivajlo Dičev, koji je na licu mesta doživeo i proteste u Istanbulu, kaže da zaista mogu da se povuku paralele između demonstracija u Bugarskoj i Turskoj: „Oni koji idu na ulice pripadaju novoj generaciji koja nema osećaj da ih političari predstavljaju. To je centar društva, ljudi koji su ljuti zbog toga što vlastodršci nogama gaze demokratske vrednosti.“

Ljudi u turskim velegradovima ne žele da tek tako prihvate da žene moraju u javnosti da nose marame, ograničenje prodaje alkohola ili zabranu ljubljenja na javnim prostorima, tvrdi naš sagovornik i dodaje: „Zato su i nastale kreativne forme protesta poput javne konzumacije alkohola ili ljubljenja – to je sprdanje sa islamistima.“

Univerzalne poruke

Kreativne su i parole demonstranata u Sofiji, smatra Dičev. Bugarski premijer Plamen Orešarski dobio je na nadimak „Oligarski“, a na transparentima se može pročitati i ovakve poruke: „Postoji jedna vladina bolnica. Sad nam treba i vladina ludnica.“ Novinarka i aktivistkinja za ljudska prava Emi Baruh iz sopstvenog iskustva može da uporedi proteste u Turskoj i Bugarskoj: „Zajednički imenilac im je fantazija, kreativnost protesta, odustajanje od nasilja i sposobnost izolovanja provokatora“.

Osim toga, simboli demonstracija, odnosno slike koje demonstranti u Turskoj i u Bugarskoj šalju u svet, su univerzalni. „'Generacija Gezi' u Turskoj i generacija '#DANSwithme' u Bugarskoj su blizanci. Mladi ljudi plešu po kiši, grle se, smeju se, sanjaju, stvaraju neki smisao. Njihova energija je moćna, moderna i impresivna“, dodaje ta novinarka.

Društveni mediji kao instrument

Tviterov tag #DANSwithme jasna je asocijacija na moćnu bugarsku službu bezbednosti DANS. Tag je inspirisan imenovanjem Delijana Pejevskog za šefa te institucije. On je oligarh i vlasnik medijskih kuća. Nakon pritiska ulice, on je nakon samo jednog dana provedenog na šefovskoj dužnosti, ponudio ostavku.

Popularne su i druge poruke koje podsećaju na Tviter. Npr. #Ignoresiderov – poziv na ignorisanje Volena Siderova, predsednika Ultranacionalističke stranke, koji je dao odlučujući glas za formiranje koalicije na čijem je čelu Orešarski. Siderovljeva populistička stranka „Ataka“ nije naklonjena Evropskoj uniji.

Društveni mediji poput Tvitera i Fejsbuka su i u Bugarskoj i Turskoj glavni instrument demonstranata. To je jedna sasvim nova kultura protestovanja, kaže autor DW-a Ivan Kulekov, koji je nedavno snimio kratki dokumentarni film o protestima u Istanbulu. „Demonstranti su moderni mladi ljudi koji se organizuju preko Fejsbuka i komuniciraju preko Tvitera. Oni se sprdaju sa vlastodršcima na vrlo suptilan način i predstavlja ih kao zaostale i neobrazovane ljude.“ Smešne karikature, maske Anonimus i povici „Okupiraj!“ – demonstranti u Turskoj i Bugarskoj osećaju se kao deo nove omladinske protestne kulture koja ne poznaje državne granice.

Više transparentnosti

Kulekov nam priča o jednom protestnom stablu sa malim, žutim nalepnicama (koje se koriste u kancelarijama), a koje je vidio u Istanbulu. Na njemu su, između ostalog, bile i poruke učenika jedne osnovne škole: „Nismo u školi da bi mogli da protestujemo!“ I u Bugarskoj je jedno dete predškolskog uzrasta na ulici držalo poster na kojem je pisalo: „U stvari sam se hteo da se igram!“

Nisu samo moderni oblici izražavanja, moderni su pre svega glavni ciljevi demonstranata, smatra Emi Baruh: „U Turskoj i Bugarskoj imaju jasno definisane ciljeve ekološkog pokreta. Zahtevaju novi stil vladanja, sa više dijaloga i građanskih prava, više transparentnosti i participacije u građanskom društvu.“ Demonstracije se nastavljaju i na ulicama u Istanbulu i u Sofiji. Za demonstrante u Sofiji svaki novi dan počinje s jednim šaljivim ritualom: ispijanjem jutarnje kafe ispred parlamenta.

Autor: Aleksandar Andrejev / Srećko Matić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković