Kremlj još ne zna kako će sa Obamom

Zvaničnici Kremlja sporili su se oko toga da li ruski predsednik Dmitrij Medvedev treba Obami da čestita pismom, pisanim rukom, u toplom tonu, ili bezličnom čestitkom. Na kraju je odlučeno da se Obami pošalje telegram ali ne u hladnom tonu, tvrdi Nikola Zlobin, analitičar Instituta za bezbednost u svetu, sa sedištem u SAD. On kaže da je tu priču čuo iz više izvora u ruskim vlastima.

Protivljenje Rusije različitim aspektima američke politike i odlučnost Moskve da im se odupre - nisu sporni, ali anegdota o čestitki ilustruje dilemu Kremlja oko toga kakvu taktiku treba da preduzme u odnosima sa Obaminom Belom kućom.

Moskva razmišlja da li treba da nastavi pritisak kako bi Obamu primorala da odustane od planova, poput antiraketnog štita u Evropi, ili da nastupi u pomirljivijem tonu, u nadi da će on zauzeti mekši stav prema Rusiji od svog prethodnika.

Ruski raketni odgovor: da ili ne?

Signali koji stižu iz Kremlja nakon pobede Obame na izborima, ukazuju da konsenzus o najboljoj taktici nije još postignut, ocenjuje Rojters. Dan nakon američkih izbora, Medvedev je najavio da će razmestiti rakete srednjeg dometa „Iskander“ na zapadu Rusije kao odgovor na planirano razmeštanje dela američkog antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj.

Nedelju dana kasnije Medvedev je rekao za francuski dnevnik „Figaro“ da će odustati od razmeštanja raketa, ako Vašington odustane od svog plana. Dodao je da je njegov telefonski razgovar sa Obamom bio dobar i da se nada dobrim odnosima.

Moskva bi, takođe, mogla da ustanovi da će evropske zemlje, koje nisu bile oduševljene predsednikom Džordžom Bušom, sada biti izložene pritisku da se usklade sa Obaminom administracijom. Glavni trgovinski partner Rusije je Evropa, a ne SAD, a članice EU se uzdržavaju od najoštrijih verbalnih napada prepuštajući ih Vašingtonu.

Obama je izjavio da želi da se uveri da će antiraketni sistem, pre nego što ga odobri, biti efikasan, što predstavlja obazriviji pristup od Bušovog. Neki analitičari smatraju da će Obama, ako odustane od tog plana, nakon najnovijih ruskih pretnji, dati povoda za kritike svojim protivnicima na unutrašnjem planu, koji ga optužuju da je slab prema Rusiji. Evropske diplomate kažu da bi u slučaju da Rusija razmesti rakete, Obami bilo još teže da odustane od antiraketnog štita u Evropi.

„Crvena linija“ Kremlja

Iako se u Kremlju raspravlja o tonu koji treba zauzeti, nema spora oko suštine u odnosima sa SAD. Antiraketni štit, za koji Vašington tvrdi da je neophodan kako bi se osujetili eventualni napadi iz Irana, Moskva doživljava kao pretnju bezbednosti Rusije. Za Moskvu podrška Vašingtona prijemu u NATO Ukrajine i Gruzije, nekadašnjih članica Sovjetskog Saveza, koje Rusija smatra svojom interesnom zonom, takođe predstavlja prekoračenje „crvene linije“.

Kremlj optužuje Vašington i da je podržavao Gruziju u sukobu sa Rusijom u avgustu. Zlobin ocenjuje da je u Kremlju raspoloženje protiv SAD vrlo jako ali i da se Rusija ipak nada da će SAD sa Obamom na čelu imati više razumevanja za brige Moskve.