Krimski scenario na istoku Ukrajine

Tiringišen landescajtung iz Vajmara: „Scene podsećaju jedna na drugu. Ali bi zato ciljevi trebalo da budu drugačiji. Dok Moskva na Krimu jasno artikuliše svoje teritorijalne pretenzije, podržavajući održavanje referenduma o odvajanju od Ukrajine, povezivanje istočnog dela ove zemlje sa Rusijom deluje malo verovatno. Za razliku od Krima, Putin u drugim gradovima na istoku ne može da se osloni na prorusku većinu u stanovništvu. I na jugoistoku Ukrajine je broj onih koji govore ruski prilično velik, u Donjecku iznosi preko 70 odsto. Međutim, istraživanja javnog mnjenja pokazuju drugačije raspoloženje ljudi, svega 33 odsto, smatra da bi povezivanje sa Rusijom bila ispravna odluka.“

Celeše cajtung: „Pitanje je samo trenutka kada će Vladimir Putin u Donjeck i Slavjansk poslati i regularne ruske trupe. Iako to mnogi ne žele da priznaju. Otvoreni vojni sukob u Evropi biće teško izbeći – ako on zapravo već nije i počeo.“

Zidvest prese iz Ulma: „Jasno je da sa velikom pažnjom prati svaku dalju eskalaciju u Ukrajini Moskva. Putinova strategija destabilizacije se nastavlja. Piromani iz Moskve mogu na miru da posmatraju kako njihove provokacije ostvaruju željeni efekat. Proruska milicija, koju kontroliše Moskva, kao i ekonomski pritisak izvršen na Kijev (pre svega u vidu poskupljenja gasa), izazvali su požar, koji se žiri i bez Putinove intervencije. Ruske trupe, stacionirane nedaleko od granice sa Ukrajinom, tu su da ako zatreba ubrzaju širenje požara i da pospeše nervozu u ukrajinskoj vladi, koja bi zbog toga mogla povući ishitrene i neželjene poteze.“

Lajpciger folkscajtung: „Par dana uoči konferencije u Ženevi Moskva šalje sve više paravojnih boraca u krizno područje. Teško da se ta drskost može nadmašiti, ako se u vidu imaju tvrdnje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da ruska vlada sa separatističkim akcijama na istoku Ukrajine nema nikakve veze. Koordinirane akcije u Donjecku, Lugansku i Slavjansku ukazuju na istu poruku, kako se sve odvija po Krimskom scenariju. Iza tih komandnih akcija stoji Kremlj. Istovremeno, Lavrov upozorava Kijev na opasnosti od upotrebe sile protiv separatista. U dve reči: dvostruka igra.“

Badiše nojste nahrihten iz Karlsruea: „Prema saznanjima NATO, uz granicu sa Ukrajinom, već se nalazi 40.000 ruskih vojnika. Politika Vladimira Putina je postala potpuno nepredvidiva. Rusija je aneksijom Krima već narušila Helšinski proces, kojim su svojevremeno utvrđene granice u Evropi. Pravila igre, koja su predstavljala osnovu do skora vođene politike više ne važe. I niko ne zna, gde će ova agresija protiv suseda završiti. To je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo strahovati od odluka Kremlja.“

Nord-vest cajtung iz Oldenburga: „Važno je da iz SAD i Evropa stignu jasne poruke. Ruska vojna intervencija u Ukrajini ne sme biti izvedena bez adekvatnog odgovora. Podsetimo na događaje iz 1996. godine dok je Ukrajina bila treća najveća nuklearna sila u svetu. Kijev se obavezao na uništavanje atomskog arsenala. Amerika, Velika Britanija i Rusija su se obavezale na poštovanje i zaštitu teritorijalnog integriteta te zemlje. Toliko o teoriji. Pripajanjem ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji, velike sile su po prvi put prekršile svoje obećanje. Vrede li onda nešto garancije Zapada, ukoliko je narušavanje suvereniteta Ukrajine moguće bez ikakvih posledica? Zašto bi onda Iran morao da se drži svojih obaveza i odustane od spornog nuklearnog programa, ako demokratski svet preti rečima, a ne čini ništa konkretno? To bi bio fatalan signal.“

Manhajmer morgen: „Naravno da Putinov beskrupulozni kurs ne bi trebalo tek tako prihvatiti. Ali mir u Ukrajini je moguć samo ako se uspostavi ravnoteža sa Rusijom. U to se ubraja i pitanje članstva u NATO i Evropskoj uniji. Na to je trebalo obratiti pažnju još na samom početku, ali Kijev je tu priliku prokockao, a Putin je sada na potezu.“

Pripremio: Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević