Kriza dolara i kriza evra

DW: Kakav je uticaj spora u SAD na zajedničku evropsku valutu?

Zuleg: Postoji neposredan uticaj na visinu kursa – zbog neizvesnosti u SAD trenutno dolar slabi. Međutim, mislim da je mnogo važnije kakve bi mogle biti dugoročne posledice. To donekle skreće pažnju sa evra, ali ne mislim da je dodatna nesigurnost od koristi za svetsku privredu.

Analitičari kažu da bi bio ozbiljan udarac za svetsku privredu ako američka vlada zaista 2. avgusta bude platežno nesposobna. Kakvo je Vaše mišljenje?

Mislim da je to pomalo preterivanje, mada će svakako doći do šoka. Američka vlada je najveći potrošač u svetskom ekonomskom sistemu i totalno zamrzavanje budžeta osetilo bi se daleko izvan granica SAD. Ali, pominjanje katastrofe je pomalo preterivanje.

Kakav će biti uticaj na evro-zonu?

Mislim da će to biti domino efekat. Ukoliko dođe do situacije u kojoj američke banke registruju smanjivanje aktivnosti u SAD i one reaguju na to, onda to može uticati na evropski bankarski sistem, a evropski bankarski sistem je nestabilan s obzirom na krizu evra.

Kakve su razlike i sličnosti između dužničkih kriza u SAD i evro-zoni?

Mislim da postoje velike razlike. Ono što vidimo u SAD je skoro potpuno politička kriza. To je nadmetanje republikanaca i demokrata oko toga šta su prioriteti kada je reč o poreskoj politici. U evro-zoni više je reč o strukturalnim činiocima, o tome zašto privrede kao što su grčka ili portugalska dugoročno ne mogu da obezbede zdrave stope rasta i zašto nastavljaju da prave velike dugove i deficite.

Šta dve strane koje ratuju svaka sa svojim problemima mogu da nauče jedna od druge?

Mislim da oni koji odlučuju na obe strane Atlantika ne smeju da dozvole da budu pod uticajem tržišta. Umesto toga, morali bi donositi odluke imajući u vidu šta bi moglo da se dogodi na tržištima. Ako dođete u situaciju da tržišta špekulišu, da diktiraju situaciju onda je veoma teško izaći iz svega i to je mnogo skuplje.

Da li to znači da tržišta sa obe strane Atlantika podstiču krizu?

Ona su značajan činilac u svemu što se događa. Naravno, u osnovi su političke odluke koje su donesene, ali tržišta sasvim sigurno ne pomažu da se smiri situacija.

Da li je dovedena u pitanje uloga dolara kao svetske rezervne valute?

Ne mislim da bi se to moglo dogoditi zbog sadašnje krize, ali ona je samo još jedna sumnja na dugoj listi razloga zbog kojih bi dolar mogao da izgubi tu ulogu. Ali to je dugoročni trend i donekle postoji konkurencija evra. Mislim da nema mnogo onih koji evro vide kao sledeću rezervnu valutu imajući u vidu sadašnju krizu u evro-zoni.

Da li bi bilo pogrešno izvoditi zaključak da evro može da profitira od krize dolara?

Mislim da kratkoročno može da ima koristi, ali je dugoročno situacija zabrinjavajuća. Ono o čemu moramo da brinemo jeste svetska privreda i njeno zdravlje. Ako oporavak bude usporen, ukoliko SAD zastanu to ne može, prema mom mišljenju, biti od koristi za evro-zonu.

Autori: Mark Kaldvel / Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon