Kriza na zimskom raspustu

Lideri zemalja Evropske unije 9. decembra dali su domaće zadatke svojim ministrima finansija – treba sakupiti 150 milijardi evra i uputiti ih u Vašington na adresu Međunarodnog monetarnog fonda. Isplata, koja se očekuje narednih dana, ojačaće pomoć evro-zoni.

Na telefonskoj konferenciji ministara finansija nije sve išlo glatko – Velika Britanija neće učestvovati, Nemačka savezna banka okleva. Ohrabrujući su pozitivni odgovori iz Poljske, Švedske i Češke – zemalja čije su valute zlot, odnosno krune – a ne evro. Nakon konferencije šef evro-zone, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, rekao je da će para biti; detalje nije precizirao.

Nemački ministar Šojble nije znao šta da kaže. Naime, Savezna banka (Bundesbank) još ne žuri sa odlukom. „Nije hitno“, kaže predsednik banke Jens Vajdman. Nemačka je ubedljivo najjača ekonomija Evrope te je zato i udeo u pomenutih 150 milijardi masivan – čak 45 milijardi evra. Zato čelnici banke čekaju da i države van EU prihvate da ojačaju budžet MMF-a. Bela kuća nije oduševljena idejom, Kremlj je navodno spreman da uputi novac.

Evro se ne dovodi u pitanje

Istovremeno, ekonomska prognoza nije nimalo ružičasta: Evropska centralna banka kaže da će u prvom kvartalu 2012. pritisak na berze i banke biti veći nego nakon sloma Leman bradersa 2008. godine. Zemljama evro-zone koje su posebno pogođene dugovima hitno treba 200 milijardi evra svežeg novca da bi otkupile deo svojih obveznica i povratile stabilnost.

Novi šef Evropske centralne banke Mario Dragi ipak je naglasio da raspad monetarne unije nije opcija: „Evro se ne može povući“, rekao je Italijan čija zemlja spada među nekoliko u crvenoj zoni. Dragi je dodao da namera evropskih zemalja da osnuju drugačiji fiskalni štit bez učešća Velike Britanije za sada nije dala pozitivne efekte na tržištima.

Štit sa 26 zemalja?

Taj novi štit bi trebalo da permanentno čuva evropsku valutu. Nemačka je spremna da već sledeće godine plati svoj deo od 21 milijarde evra, iako je ovaj izdatak najpre bio planiran u budžetu za 2013. godinu. Najveći optimisti veruju da bi novi finansijski štit mogao da bude aktivan već za pola godine.

Tehnički, to neće biti institucija Evropske unije jer zemlje EU u ovom slučaju nisu bile jedinstvene. Brisel naime radi na posebnom ugovoru koji će, kako se nada Herman van Rompej, potpisati 26 zemalja EU – samo bi Britanija trebalo da ostane van dogovora. Prvi nacrt novog sporazuma mogao bi da se pojavi na posebnoj sednici lidera EU krajem januara, usvajanje se očekuje u martu, a zatim do leta ugovor treba da ratifikuju skupštine svih zemalja.

Kreditne agencije kao dželati

Uprkos svim naporima, državama nad glavom stoji mač agencija za procenu kreditne sposobnosti. Ako tri velike agencije procene da u određenoj zemlji postoje rizici te smanje kreditni rejting te zemlje – tržišta odmah reaguju, a poverenje investitora pada. Agencija Fič je nedavno ocenila da ne vidi „sveobuhvatna i konačna rešenja“ kada su u pitanju problemi evro-zone. U pitanje se dovode čak i maksimalni AAA rejtinzi Francuske ili Nemačke.

Nemački ministar Šojble stalno ponavlja da je glavni zadatak vraćanje poverenja. Njegov italijanski kolega iz resora privrede Vitorio Grili u jednom intervjuu je priznao: „Svi znamo da Evropa nije bila u stanju da uveri tržišta da su postojeće mere dovoljne za zaustavljanje krize. Tu mora još nešto da se uradi“, rekao je Grili.

Autori: Bernd Rigert / Nemanja Rujević (mit, afp, dpa)
Odg. urednik: Ivan Đerković