Kriza u Grčkoj podelila Francusku i Nemačku

Pre svega je sporno u kojoj meri bi privatni poverioci, banke i osiguravajuća društva trebalo da snose posledice eventualnog bankrotstva, odnosno koliko da ulože u spasavane Grčke. Na osnovu izveštavanja francuskog lista „Eho“ i nemačkog „Zidojče cajtung“ može se zaključiti da Francuska i Nemačka po pitanju krize u Grčkoj očito nisu sa iste planete. Izveštaj se odnosio na kriznu sednicu ministara finansija EU u Briselu.

Za nemačke novine postoji opšta blokada mnogih ministara, koji delom čak i odbijaju sastanak. Nasuprot tome, francuski list piše o blokadi pre svega nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, koji je sastanak osudio na propast. A Nikola Sarkozi sebe u svakom slučaju vidi kao čoveka spremnog na kompromise: „Danas nam je najviše potrebno jedinstvo. Spor pojedinih država mora biti okončan. Zato apelujem na sve da pokažu odgovornost, kao i osećaj za neophodne kompromise na kojima je izgrađena Evropa“.

Ako na samitu EU iduće sedmice, Uniji ne pođe za rukom da ponovo oživi spasilački paket za Grčku, MMF bi mogao da otkaže svoj udeo od 12 milijardi evra. Bankrot Grčke? To je za francuskog predsednika nezamislivo: „Moramo braniti našu zajedničku valutu i naše evropske institucije. Naša je obaveza da učinimo sve kako bi održali stabilnost evro-zone. Bez stabilnosti nema rasta“.

Ali Sarkozi rado jedno prećutkuje

Angela Merkel kod paketa spasavanja želi da obaveže i poverioce, znači banke, osiguranja i investicione fondove. Nasuprot njoj, Francuska i Evropska centralna banka računaju na dobrovoljnu akciju. Banke bi trebalo da se izjasne za davanje novih kredita. Za napadačku poziciju u francuskoj vladi zadužen je evropski ministar Loren Vokies: „Pozicija Francuske je uvek bila jasna. Ako restrukturiranje duga znači da jedna zemlja ne može da otplati svoje dugove, onda ta reč neće pripadati vokabularu Francuske“.

Uostalom ni zato jer su se francuske banke upustile u ogromne rizike u Grčkoj. Pored „zvaničnih“ kredita francuskih finansijskih institucija postoje i krediti njihovih banaka koje posluju u Grčkoj od ukupno 40 milijardi evra.

Iako mnoge novine pišu o trajnoj krizi između Pariza i Berlina, između ostalog i zbog tema poput Libije i atomske energije, ima i tema oko kojih postoji konsenzus dveju država. Reč je o kandidaturi francuske ministarke privrede Kristin Lagard za šeficu MMF-a.

Autori: Johanes Duhro, Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon