Kriza u Mjanmaru

Država Mjanmar je od nezavisnosti 1948. neprestano u stanju građanskog rata. Vojna hunta je od samog početka silom potiskivala težnju ka samoupravi etničkih manjina, da bi 1962. najzad svrgnula demokratski izabranu vladu i zavela režimsku vlast.

1990. hunta je pooštrila izolaciju Mjanmara, pošto nije dopustila formiranje demokratske vlade nakon izbora na kojima je ubedljivo pobedila demokratska liga Aung San Su Ći. Izbori, čiji je rezultat trebalo da da legitimitet vojnom režimu, bili su poništeni, a Su Ći je smeštena u kućni pritvor. To je izazvalo studentske proteste, koje je hunta okončala krvavim nasiljem.

Politička kriza i kršenje ljudskih prava zeledili su odnose bivše Burme sa međunarodnom zajednicom. Mjanmar je, međutim, bogat prirodnim resursima, te su Indija, Kina i Tajland nastavili kontroverzne trgovinske odnose sa vojnom huntom koja ima potpunu kontrolu nad privredom zemlje.

Napori Ujedinjenih nacija prošle jeseni da uspostave dijalog između lidera opozicije Su Ći i vojne hunte, te da zaustave nasilne proteste u kojima je više stotina ljudi izgubilo život, nisu urodili plodom. Iza fasade te mirovne misije, vojna hunta je započela talas hapšenja. Opozicija je oslabila, dok je režim podpomagao naoružavanje pripadnika sukobljenih međuetničkih grupa, što je još više podelilo i oslabilo građanstvo.

U svetlu takve krize, hunta ne odustaje od refernduma o ustavu koji treba da bude održan u subotu. Od izjašnjavanja će privremeno biti pošteđeni samo birači u oblasti nedavno opustošenoj orkanom. Opozicija je već zaključila da će vojna hunta, zbog poraznog rezultata, u svakom slučaju, lažirati izbore.